Земља преосталих

Позивајући у помоћ Устав БиХ и европске конвенције, у партији Бакира Изетбеговића навели су да се назив Српске користи у дискриминаторске сврхе и да искључује друга два конститутивна народа те да у мултиетничком ентитету сви народи морају имати једнака права. Колико год је шокантно што је СДА ову иницијативу најавила након што су њени представници коначно сјели за исти сто са делегацијом СНСД-а најављујући “спуштање лопте”, толико цијела та прича не представља никакво изненађење, ако посматрамо континуитет дјеловања најважније странке у Бошњака.

И ово није тек пука производња нове кризе по етнонационалном рецепту. Овдје се ствари, као и у случају оспоравања Дана Републике, тичу покушаја елиминације идентитета цијелог једног народа који живи на простору БиХ. Ријеч је о политици континуитета коју никаква партијска сједељка, коалиција или акцизна ноћна акција у сарадњи са српским партијама не може да угрози.

Правни експерти су јасни - немогуће је пред Уставним судом БиХ оспоравати нешто што је дио Устава БиХ, а име Републике Српске то јесте, што практично значи да СДА, иако са три странца у том суду има “већину”, овдје најављује много озбиљнији захват, а то је апелација Европском суду у Стразбуру, гдје је Устав БиХ већ оспорен и преко случаја “Сејдић и Финци”.

Питање је само колико је аргументација у њиховом правном тиму валидна и реална.

Ако је име Републике Српске дискриминаторско јер се у њему не могу препознати остала два конститутивна народа који у њој живе, исто то се може рећи и за Босну и Херцеговину, земљу у чијем имену се не препознаје ниједан конститутивни народ. Прецизније, они који су се на претходном попису становништва у овој земљи изјаснили као Босанци и Херцеговци, сврстани су у категорију “осталих”.

Дакле, БиХ је земља осталих.

А наставе ли њене политичке елите са оваквим бесмисленим акцијама, лагано ће постати земља преосталих, односно оних који се из ње још нису одселили.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.