Земља без одговора
Босна и Херцеговина, очигледно је по тврдњама свих званичника, није спремна да се суочи са изазовима ни чињеницом да би вал избјеглица из ратом захваћених подручја који се преко Грчке, Македоније и Србије крећу према Европској унији тражећи боље просторе за живот јер очито је није ријешила ни своје избјегличке проблеме. Мноштво институција које су формиране за рјешавање ових питања још увијек нема адекватан одговор. Новца нема, капацитета за смјештај нема, а мигрантски вал би могао да покуца и на њене границе.
У овој земљи немају ни одговор на питање шта ће са онима који би могли, користећи документе БиХ ући у земљу јер су са тим истим документима отишли на ратишта у Сирију и друге земље да убијају зарад Исламске државе. Не знају ни шта ће са "спавачима" који би се могли појавити у овој земљи да и даље развијају мрежу за терористичке нападе по регији, Европској унији и цијелом свијету. Не знају ни ко су, ни гдје су, нити какве су им намјере. Не знају институције у БиХ ни какво би име могли добити, ни ко им даје та имена, а ни гдје би данас-сутра могли завршити, јер већ одавно је познато да је ова земља легло терориста. Безбједносне институције на нивоу БиХ веле да ће направити план за евентуални долазак миграната, а док они направе план могло би јој се десити да тим папиром обришу дио тијела који није баш коректно помињати у овом тренутку. Већ одавно је донесен закон по коме је одлазак на страна ратишта кривично дјело, али у овој земљи још ниједна пресуда по том кривичном закону није донесена. Тек толико да се зна колико ова земља поштује законе које доноси.
Представници међународних институција шаљу обећања да ће помоћи, али док та помоћ стигне, за ову земљу би могло бити прекасно. По оној античкој "не вјеруј Данајцима и кад дарове носе", земља која није у стању да се избори са својим изазовима и проблемима, не може рјешавати ни туђе. Знамо такође шта се дешавало са новцем међународних институција и када је требало помоћи избјеглицама и мигрантима са простора бивше нам државе. Појео вук магарца, а народ намагарчен.
У земљи каква је ова и даље се надају да ће вал миграната заобићи њене просторе. Добро се сјећамо и деведесетих година када се тврдило да ће ратна суровост заобићи БиХ јер ту живе све нације, вјероисповијести и они који нису марили које су им вјере били отац и мајка, па их задесила ратна збиља. БиХ вјерује да они који су отишли да ратују за Исламску државу, неће више да се врате. Вјера и нада нису одговори на све ове изазове. Видјећемо како ће се ствари одвијати даље, али чињеница је да је упитника превише, а одговора нема. Док их институције БиХ понуде, можда буде прекасно.*
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
