Земља апсурда
Да је БиХ земља апсурда већ одавно је потпуно јасно свима, а то се потврђује из године у годину са сваким новим кораком. Кораком назад. Напријед тешко да може све и да хоће.
Најновији примјер да је БиХ попут раштимованог оркестра јесте податак да је ова земља лани морала да плати скоро 11 милиона марака из буџета због неповучених одобрених кредита, што је два и по пута већи износ у односу на годину раније.
Па то нема нигдје на свијету. Баш као да смо нека пребогата земља у којој на сваком ћошку теку мед и млијеко, па имамо одакле да се расипамо. А гладних уста на све стране, међу сва три конститутивна народа у оба ентитета. Инфлација рекордна, а милиони се расипају.
Зашто? Једини логичан одговор јесте зато што они који држе конце у својим рукама поприлично губе компас и не знају у којем би смјеру требало да поведу и ову земљу и народ.
Незамисливо је да напишеш пројекат да ти одобре новац и да на крају ниси способан из ко зна којих разлога да тај новац повучеш и да идеју спроведеш у дјело.
Па на сваком педљу ове земље постоје невладине организације, удружења младих, разна удружења која окупљају породице обољеле дјеце, спортска удружења. Сви они с минималним средствима чине чуда, мијењају свијест грађана о својим циљним групама, поправљају положај вишечланих породица, обезбјеђују стоку и пољопривредну опрему за угрожене породице.
Ако на нивоу БиХ не знају како се пишу пројекти и не знају како се добија новац или прецизније како се троши новац на реализацију пројеката у циљу побољшања услова живота држављана ове земље, нека уче од ових који и те како знају. Свака локална заједница има бар један одличан примјер групе младих и вриједних људи који знају како да добију неки динар, да идеју корисну за своју општину реализују да им на томе завиде сви.
Само БиХ не зна. Не само да није у стању да повуче одобрени новац намијењен за инфраструктурне пројекте, већ из године у годину плаћа пенале. Колико је до сада новца искеширано за казнене камате могле су се саградити бројне болнице, школе, вртићи, игралишта. Могла је бити изграђена фабрика у којој би за кору хљеба зарађивале стотине грађана. Али не, то у земљи апсурда не иде тако.
Лакше је избити из џепа грађана још који милион за пенале, него уложити грам труда и толики новац донијети у земљу. По рецепту расипништва оног што је туђе у БиХ се (не)ради годинама.
То је традиција која се преноси с политичког кољена на кољено.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
