Жељезо и нада у боље сутра

Данијела Бајић
Жељезо и нада у боље сутра

Кренули сте прије короне са прављењем куће и сређивањем дворишта па стали? Сазидали приземље и оставили салијевање плоче за нека срећнија времена?


Требало би да зидате и потпорни зид, заједно са гаражом? Муштулук вам хватају грађевинци који кажу да су срећнија времена још на чекању, али су бар она повољнија пред вратима.

Пад цијена бакра и жељеза на глобалном тржишту олакшаће пословање предузећима у металном и грађевинском сектору Српске, јер су арматура и жељезо кључни елементи у овом сектору, али не, по свему судећи, и смањити цијене некретнина.

Поскупљење сировина на свјетском тржишту у претходном периоду утицало је и на нашу микросредину па су рампу на дотадашње колико-толико прихватљиве цијене дигле газде и у грађевинском сектору.

Преведено на народски, без пуног износа више нема приче, јер више нико неће да ради, а да због солидарности са народом послује у минусу.

Због тешке ситуације на тржишту на прсте једне руке можете да избројите мајсторе који ће вам поставити поочице или набацити фасаду на кућу, уз плаћање на рате.

Да ствар буде још апокалиптичнија ни цијене на продајним рафовима не престају да дивљају.

Без неопходних, али за сада непостојећих или ултраблагих интервенција држава нижу се само оправдања за новонасталу апокалипсу.

Ако већ и досаде сукоби у свијету као изговор, неко се сјети да помене одлазак радника.

И ту негдје долазимо и до помпезно најављеног повећања плате радника, од стране послодаваца, јер због свих поскупљења нису имали прилику да то ураде онолико колико би то требало.

Међутим, све остале, за обичног човјека и те како важне ствари, остале су на истом нивоу.

Вијести о паду цијена некретнина сачекаћемо до ко зна када јер је зенит достигнут ратом у Украјини по свему судећи непромјењив - и само ријеткима повољан. Сви они који су већ подигли кредите, а уговором су пристали на “шетајуће” каматне стопе, још увијек стрепе и не надају се добрим вијестима.

Наравно, пошто се жељезо не једе поставља се питање има ли заиста смисла бити еуфоричан - нарочито јер су цијене основних животних намирница отишле у небо. Да не причамо о поскупљењу који се системом спојених посуда, који се граничи са безобразлуком, прелио на готово сваку могућу услужну грану. Тако испада да је на уштрб глобалне кризе чак и лична хигијена постала луксуз, а како је кренуло ускоро ће се шишати само богати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана