Жељезничка туга
Туга на “Жељезницама РС”, односно радника у том јавном предузећу Републике, је преголема. Никако да стану на зелену грану. Раније су и гладовали да би остварили своја права. Након седам, осам година неког мира ето њих опет са истим проблемима. То што је окаснила плата је само врх бријега проблема на пругама Српске и у предузећу које треба да буде окосница развоја Републике.
Машиновође одлазе и одлазиће. Сасвим је јасан разлог и због чега. Не иду у друге земље зато што они то желе, него зато што морају. Немају другог излаза. Од оне цркавице коју добијају код нас тешко могу и 15 дана да саставе како треба, док од плате у сусједној Хрватској својој породици могу да приуште достојан живот.
Одлазе и одбацују поцијепане и истрошене униформе кроз које дува на све стране. Друге немају, управа предузећа је не набавља. На посао једино могу да дођу у тој истрошеној коју су задужили прије више од пола деценије. Или ипак да за нечим другим посегну из свога ормара.
То је сасвим довољан разлог да у данашње вријеме свом послодавцу, шефу или неком другом надређеном кажу до виђења. Томе погодује наравно и предност што знаш да нећеш у данашње вријеме бити незапослен, да ћеш се олако снаћи, ако не на домаћем тржишту, онда оном у региону или у Европи која вапи за квалитетним кадром. А наше тржиште, ако нема ништа, бар тога има још увијек. Има добрих и поштених радника само што послодавци не знају да их цијене, како они у јавном, тако и приватном сектору. Навикли су да израбљују људе од јутра до сутра, а да успут дају само цркавицу. Е, па неће ни “Жељезнице”, али ни други.
Посљедице партијског упошљавања у том предузећу и данас су и те како видљиве. Одувијек је то јавно предузеће служило за упошљавање радника пред изборе, а вјероватно је та пракса задржана и овог октобра. Напримали су радника у администрацији, само их нема тамо гдје треба, на пругама. Када би тај кадар из канцеларије, којим случајем пребацили на терен, онда би сигурно олако дошли до потребног броја радника. Не би често расписивали конкурсе и тражили машиновође, скретничаре, пружне раднике.... Али кога пребацити, кога дирати када знаш како је и преко кога дошао и смјестио се у канцеларију у којој највећи дио радног проводи играјући игрице на рачунару или телефону.
Из управе јавног предузећа и Владе кажу биће боље. Такве поруке шаљу већ двије деценије. И није боље, само буде горе. Сада обећавају да ће се кроз реорганизацију све у “Жељезницама” посложити до нове године. У таква обећања нико не вјерује, посебно не радници на пругама, који су до сада безброј пута изиграни и преварени.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
