Жељезнице РС

Иако не баш најсрећније рјешење, јер се поставља питање како ће предузеће које се због нерационалног пословања и бројних афера налази у милионским дуговима и на ивици опстанка, плаћати раднике који још и не раде, охрабрује чињеница да су се ствари у ЖРС макар покренуле са мртве тачке.

Најављена реорганизација требало би ваљда да значи и боље дане за ово предузеће, које годинама уназад избјегава стечај, захваљујући искључиво помоћи из буџета.

Чињеница је да је ово предузеће у прошлости за многе било уточиште, у које су без много труда одлазили, примали плату и имали све остале бенефиције.

Основи критеријум за добијање посла био је ко вам је рођак, којој политичкој опцији припадате или колико сте добри са којекаквим директорима, којих, да подсјетимо, у ЖРС има на десетине. Како се у овом јавном предузећу запошљавало и шта се тамо радило, показује и податак да је само пред прошле изборе, у јеку кризе, запослено око 500 радника.

Отуда и није чудно да тренутно у ЖРС раде конобари, фризери, кувари... Какав је њихов посао и шта они раде, није познато. Којим каналима су дошли тамо, да се наслутити.

Похвално је да су се власти и менаџмент коначно ухватили у коштац са овим проблемом.

Договор од јуче свакако не може дугорочно гледано донијети нека значајна побољшања. Јасно је да су пред Владом и управом ЖРС тешке одлуке, јер ће вишак од 500 радника требати и отпремити.

Послије реорганизације Владу и надлежне институције чека много озбиљнији посао: проналазак и кажњавање оних који су ово предузеће и довели на ивицу амбиса.

Дуго су они који немају везе са жељезничким саобраћајем и којекаквим директорима плаћали цехове растрошног пословања.

Вријеме је да се овдје уведе мало реда, а сви они који су запошљавани "преко везе" нека буду на грбачи неког другог. Довољно су порески обвезници у овој земљи плаћали туђе регресе, којекакве накнаде, прославе 8. марта...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.