Жеље и обавезе

Обавеза БиХ да измијени изборна правила и Устав у једном дијелу није од јуче. У међувремену, након одлуке Уставног суда БиХ који је поништио дио закона који се односи на избор делегата у ФБиХ, постало је више хрватско питање него оно о чему је првобитно захтијевано, а то је да становницима у овој земљи који се не изјашњавају ни као Срби, ни Хрвати, ни Бошњаци буде омогућено кандидовање за неке од кључних позиција.

Међутим, силни преговори су пропали. Суд БиХ је оцијенио да нема ништа спорно у садашњем саставу Централне изборне комисије БиХ, али ни након тога нису заустављене тврдње странака чланица владајуће коалиције у РС те оних који су окупљени око ХДЗ-а да тренутни сазив изборне комисије не представља скуп стручњака већ политичких марионета. А управо посљедње изјаве тренутног предсједника ЦИК-а Суада Арнаутовића наводе то да се озбиљно многи запитају која је улога те институције на заједничком нивоу власти у БиХ у овом изборном циклусу који је на прагу.

Обавеза ЦИК-а БиХ јесте да спроводи изборе, а не да кроји ко и како треба да бира поједине представнике у Републици Српској и ФБиХ. Наравно, о томе може свако од чланова да има визије или жеље, али важни су прописи и да за било које промјене Устава и Изборног закона треба политички договор о томе. И то на домаћем терену како ниједан од три конститутивна народа не би био оштећен и како би уживао сва права која му припадају.

Арнаутовићеве посљедње наступе у јавности, са мјеста предсједника ЦИК-а, обиљежиле су чисто политичке изјаве, иако има и превише проблема са којима би требало да се са осталим члановима у тој комисији баве, имајући у виду да су избори близу и да подлогу тек треба састављати.

ЦИК је, међутим, и нажалост само један одраз цјелокупне слике о томе гдје је БиХ данас и какви политички вјетрови заправо дувају у сусрет још једној провјери код бирача за чије гласове. Свако има право да се легално бори и користи легална средства у тој борби за гласове, али је далеко више оних који су спремни да руше и темеље БиХ само да би одржали на власти оне по чијим налозима раде и у чије идеале вјерују. Не марећи за посљедице.

БиХ је сложена земља, а ситуација се додатно компликује готово из дана у дан јер би појединци, посебно у политичком Сарајеву, хтјели да имају све и да их се пита за све, а осталима да свакодневица буде онаква какву им они скроје. То, једноставно, није могуће, али можда и најгоре од свега јесте то да су странци, односно поједине службе и дипломате, потпирују домаћу ватру у БиХ, а за исту криве друге. Махом у Српској.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.