Здравствено осигурање
Чињеница да сваки четврти становник Републике Српске нема здравствено осигурање је узнемирујућа, с обзиром на то што сви који су бар једном отишли код љекара са непотврђеном књижицом знају колико коштају прегледи, анализе, налази...
A нема тог становника Српске који макар једном у животу није морао да оде код љекара.
Управо због тога што једна једина посјета било којој здравственој установи без осигурања свакога може да пошаље у "дебели" минус, неосигурани грађани љекаре нашироко заобилазе. На прегледе, нажалост, иду тек када више немају другог избора или што је најгоре, онда када буде прекасно.
Највећи број неосигураних, према подацима Фонда здравственог осигурања РС, су пољопривредници и власници малих приватних фирми, који су обавезни да се сами пријаве на здравствено осигурање. При врху листе здравствено неосигураних становника су и радници којима послодавци не уплаћују редовно доприносе. И тако дођемо до броја од 400.000 становника без здравствене заштите која би ваљда требало да буде основно људско право.
Да се здравственом осигурању посвећује мање пажње него раније показује податак Фонда здравственог осигурања према којем је у прошлој години приход по основу уплате доприноса мањи за 30 милиона марака. С обзиром на то да у Фонду кажу да они нису директно овлашћени да предузимају мјере против оних који крше закон непријављивањем на осигурање и неплаћањем доприноса већ Пореска управа РС и Инспекција рада, ствари се додатно компликују.
Ни резултати поређења са Европом не иду нам на руку. Број неосигураних у Српској, ако се пореди са бројем неосигураних у земљама ЕУ, веома је висок. РС има око 20 одсто здравствено неосигураних становника, док у ЕУ проценат неосигураног становништва не прелази осам одсто. У Словенији је нижи од два одсто.
Aко бисмо тражили разлоге оваквог стања, они би били заиста многобројни, а први од њих је све већи немар, како за своје, тако и за туђе здравље.
Постајемо ли популација болесних људи који не могу себи да дозволе луксуз да се лијече? Значи ли ово да ће здравствена заштита, која је већ сада, изгледа, великом броју људи недоступна, постати немогућа мисија обичном, малом човјеку?
Надам се да неће! Јер брига за здравље треба да буде основни фактор развоја сваког друштва. Уосталом, и закон каже да право на здравствено осигурање има сваки становник Српске. A закон би требало да поштујемо.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
