Здравље
Већина људи, који у ова тешка времена једва састављају крај с крајем, обавезно са стране, кад притекне мало новца, оставе по коју десетину или стотину марака за, како то знају рећи, не дај Боже.
Та мала свотица искористиће се понајприје или скоро увијек за лијек, у ствари оно на шта се не може и не смије чекати. Јер, док је здравља, биће и пара и весеља, кажу људи.
Нажалост, на нашег скромног и доброг домаћина никако да се угледа држава. Кад пара има и притекне, троши се на све и свашта, а кад понестане онда се штеди на ономе на чему се не би никако смјело штедјети, између осталог, и на здравству. Статистика говори да нам је нација све болеснија, да се повећала потражња за бенсединима, из Фонда здравственог осигурања запомажу да нису у могућности исфинансирати толико лијекова колико љекари прописују болесном народу. Ограничава се издавање рецепата, па сад и обичан човјек мора водити рачуна кад ће се разбољети. Aко му је овог мјесеца породични љекар издао унапријед прописани број рецепата, које финансира Фонд, болест се мора одгодити бар за идући мјесец, јер лијек неће моћи добити.
Тако то све некако изгледа кроз примјер у Дому здравља “Свети Сава” у Оштрој Луци, гдје је ова здравствена установа упала у финансијску дубиозу, јер су љекари изгледа превише лијечили људе. Један од њих због тога је и суспендован. На посао га вратише ти исти пацијенти. Свака част. Колико је још домова здравља попут оног у Оштрој Луци нећемо пребројавати, али се морамо запитати да ли се смије штедјети на здрављу грађана, којих је из године у годину све мање. По свему судећи, мора тако, јер тако нам тумаче они који нам ведре и облаче.
Aпели за помоћ тешко обољелима испуњавају новинске ступце, огласне блокове на телевизијама и радио-станицама. Држава нема новца одакле да их лијечи. Ево, нема ни за “обичне” болеснике, па тако не треба да се зачудимо ако ускоро крену и апели за набавку антибиотика, аналгина и тако даље, јер у Фонду понестаје пара, а болесници ће, ако се овако настави, потрошити и ону своју ситну цркавицу коју тамо негдје у својим ормарима гурнуше под сложену постељину, која се често не користи.
Тако, драги мој народе, да нам Бог да здравља, јер среће очигледно немамо, па да што рјеђе одлазимо љекарима, да их што мање стављамо на муке како да нас излијече кад лијек не смију прописати. Да нам Бог да здравља, кад нас друго добро не западе, па да нам чекаонице здравствених установа буду празније, а ми оно мало цркавице што остављамо са стране да искористимо за нешто љепше. Друге нам нема!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
