Здравље на уста улази
Мандарине, крушке, киви, шљиве, краставац, парадајз, кромпир, паприке само су неки од биљних производа који ће бити подвргнути анализама стручњака, а све како би становници Српске били сигурни да купују и једу здраву храну.
Овај корак Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, које је програм за контролу остатака пестицида на производима биљног поријекла припремило на основу директива Европске уније, за сваку је похвалу јер је храна одувијек била једна од најважнијих брига човјечанства и разлог за многе ратове пошто без ње нема живота.
Мониторинг ће показати каква је храна коју купујемо на домаћем тржишту, да ли одговара максимално дозвољеним остацима пестицида који су прописани правилником министарства, што је до сада било врло дискутабилно. С обзиром на то да је храна насушна потреба сваког човјека, не смије бити недоумица о питању тога шта једемо.
Имајући у виду њен значај, она представља и прилику за одличну зараду, нарочито посљедњих година када су потребе савременог потрошача значајно измијењене. Због тога се поставља питање каква је тек храна из увоза коју једемо, јер је она прилично јефтинија од домаће.
Трка за профитом довела је до тога да је тржиште годинама преплављено хибридима воћа и поврћа које карактерише боја, савршен облик и дуготрајност.
Надамо се да ће воћари и повртари који не користе средства за заштиту биљака по прописима за употребу сносити одговорност, јер брига за храну је брига за здравље.
У једну руку, и потрошачи треба да бирају када шта купују, јер није нормално да јагоде, лубеница и грожђе у новембру буду истог квалитета као током љета, када је њихова сезона.
Општепознато је да трговци и произвођачи, како би воће и поврће сачували од труљења мјесецима након бербе, користе разне хемикалије које су вишеструко штетне за људско здравље.
Такође, није тајна да произвођачи, како би приноси били што већи, масовно користе разне пестициде који сузбијају биљне болести и штеточине.
Узимајући у обзир све то, поред одређених врста воћа и поврћа, анализама би што прије требало да буде подвргнута и храна животињског поријекла као и производи који имају дужи рок трајања, на примјер храна за дјецу или маслиново уље, јер је чињеница да произвођачи у жељи за што већом зарадом претјерају, не водећи рачуна о здрављу људи, посебно оних најмлађих. Не би било на одмет ни веће ангажовање струке с циљем едукације домаћих произвођача о примјени пестицида.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
