Здрав разум
Од Валентина Инцка ништа ново. Високи представник у БиХ остао је досљедан. Пристрастан као и током већине свог мандата у БиХ. Наставио је по старом, те и на посљедњем засједању Савјета безбједности Уједињених нација приликом представљења годишњег копи-пејст извјештаја о стању у БиХ поновио како су српски политичари и даље највећи проблем.
Оптужио је и осудио руководство Српске за дестабилизацију земље. Аустријском дипломати у одласку су засметале Додикове ријечи “миран разлаз”, “дијалог”, позиви на “разговор и договор”. Истакао је како сматра да је на овај начин српски члан Предсједништва БиХ прешао “црвену линију” и од остатка међународне заједнице затражио да осуди такво недолично и рушилачко понашање.
У Инцковом извјештају се, међутим, ниједном реченицом не помињу Изетбеговићеви скандалозни иступи и запаљиви позиви на рушење Дејтона, укидање Српске и стварање републике БиХ. Не помиње се ни бошњачко звецкање оружјем, позиви на рат. Да човјек не повјерује. Па господине Инцко, гдје сте били и шта сте радили у ових протеклих 12 година? Да ли власти Српске руше БиХ јер траже досљедну примјену Дејтонског мировног споразума и враћање на “изворни” документ, или они који се томе противе и траже његово “размонтирање”? Да ли су опасност по БиХ они који звецкају оружјем или они који позивају на “међусобни договор”? Ко је у овој причи миротворац, а ко ратнохушкач, те откад то позиви на разговоре представника власти представља удар на територијални интегритет и суверенитет неке земље?
Све наопако постављено! Удар на мозак и здрав разум. Наравно, свјесно и плански. Инцко је у читавој тој причи само “службеник” званичног Сарајева. И док је тако, БиХ ће бити стална тема свјетских медија. Биће и прича о мирном разлазу, као једној од посљедњих и изнуђених опција. Да је ОХР којим случајем током свих ових година радио свој посао, БиХ би данас била сасвим другачија. Не би било тензија, причало би се о економији. Овако...
Кључна ријеч јесте “компромис” и “поштовање оног другог”. Вријеме је да се ОХР затвори и народима у БиХ остави могућност да сами одлуче о будућности земље, јер док год влада овај протекционизам, који се до сада показао као изузетно неуспјешан, разни Изетбеговићи, Комшићи и Џаферовићи који су се ослањали на њега наставиће “по старом”. БиХ ће и даље бити “црна” и недефинисана рупа на европском континенту.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
