Завјет
Изрицање доживотне затворске казне првом предсједнику Српске Радовану Караџићу представља претпосљедњи чин хашке представе која је започела пресудом првом осуђенику Душку Тадићу сада већ прилично далеке 1997. године.
Посљедњи чин уочи коначног спуштања завјесе биће изрицање правоснажне, а слободно се може рећи и потврђивање првостепене пресуде доживотног затвора првом команданту Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу.
Да ли ће суд историје оно што се дешавало на сцени у Шевенингену између пресуде Душку Тадићу и пресуде генералу Младићу која је пред нама назвати трагичном хашком комедијом или комичном хашком трагедијом, сасвим је свеједно. Можда је пригодније цјелокупну хашку представу назвати трагичном комедијом, поготово послије црнохуморне објаве “Хаг смањио казну Радовану са 40 на петнаестак година”, која је почела да кружи по друштвеним мрежама одмах по изрицању пресуде, а која је на најбољи начин показала шта Срби мисле о “правди” која долази иза зидина Шевенингена. А мисле “не можете ви нас осудити, колико се ми можемо с вашим пресудама спрдати”.
Међутим, колико год хашка представа, која траје двије и по деценије, била смијешна, толико хистерија, мржња и фашизам који су јуче пропагирани из “већег бх. ентитета” нису нимало смијешни, нити за било какву спрдњу. Напротив, представљају озбиљан разлог за забринутост, али не за Републику Српску, већ за БиХ, јер што је више мржње према Србима и Републици Српској, као што је јучерашња, то је све мање БиХ, као што је дејтонска. А као било каква другачија, БиХ не може да постоји и зато треба да брину они који је највише воле и бране, а који својим понашањем Босни и Херцеговини спуштају заставу на пола копља.
Другим ријечима, када један од лидера Грађанског савеза БиХ Реуф Бајровић на “Твитеру” напише “Завјет за идуће генерације: укидање Републике Српске би била правда. Караџићев злочин није искључиво његова лична одговорност. Одговорност је групна и односи се на стотине хиљада учесника. РС је геноцидна творевина”, он и оне ријетке Србе који се слажу да је у Сребреници почињен геноцид и који Караџића не сматрају националним херојем тјера да промијене мишљење или бар ставе прст на чело.
Елем, можда ће они у себи и даље говорити да је у Сребреници почињен геноцид и да је Караџић злочинац, али наглас ће умјесто Реуфовог фашистичког завјета слушати “Завјет” Кристине Ивановић. Без трунке мржње према било коме. Као сваки прави Србин из Републике Српске.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
