Завјет слободе
У данима кад српски народ прославља велики празник Видовдан, 632 године од Косовске битке и 29 година од операције “Коридор”, као кључне поруке одзвањају јединство, слобода и мир.
Данас ваља поставити питање да ли бисмо могли поносно стати и погледати у очи српске војсковође с Косова поља и храбре војнике који су пробили коридор живота. Врло често у ново вријеме можемо чути да се косовски завјет проглашава за мит, а да се величанствене операције “Коридор” сјетимо само једном у току године.
Може ли се о јединству, слободи и миру причати док се свакодневно неистомишљеници проглашавају за издајнике, док се по мишљење иде у стране амбасаде и док се за дневнополитичке обрачуне обавезно звецка оружјем и пријети ратом? Тешко, али мора. Ово што имамо данас не смије постати правило, већ изузетак.
Нажалост, често данас чујемо и приче о којекаквим размјенама “Косово за Републику Српску” и обрнуто, неке идеје које задовољавају потребе разноразних центара моћи. А мало ко разумије да без Косова не би било било Републике Српске, да без Косовске битке не би било коридора. Завјет који нам је остављен на Видовдан 1389. године носио је војнике и 1992. године. Тај завјет је слобода. И за тај завјет нико није гледао назад, нико није постављао питања, већ је ишао напријед.
То немањићко, Лазарево и Обилићево насљеђе одржао је српски народ у најтежим временима, а послије година тамновања и робовања васкрсао је и поразио џелате који су жељели да га обезглаве и истријебе. Видовдан је тачка спајања Косова и Метохије и Републике Српске. И ко онда има право да се одрекне било чега, да мијења једно за друго, кад је једно без другог немогуће?!
И Косово поље и Дуга Њива данас су нам најчвршћи и најважнији подсјетник да слободе нема без јединства, да без заједништва нема мира. Потребно нам је много мање међусобних оптуживања, а много више поштовања једни других.
Поруке српских званичника са обиљежавања пробоја коридора, али и поводом Видовдана, не смију остати мртво слово на папиру. Они први својим поступцима морају те поруке да оправдају и да их поштују, да им буду главни програм, а онда и сви грађани да на њима граде међусобно помирење.
Искушења је много и баш због тога треба да се вратимо самима себи, да поштовањем, сталним сјећањем и подсјећањем на храбру борбу српских војника не гледамо ко је с друге стране, да никада не нападамо, већ само да бранимо оно што је најсветије - слободу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
