Заштитници радника
Синдикати у појединим предузећима Српске ничу као печурке послије кише. Сви би да буду синдикалне вође, а права радника само додатно падају.
Посебан случај су „Жељезнице РС“, које су недавно добиле чак седми по реду синдикат и то Независни синдикат жељезничара Српске.
Остаје да видимо колико ће бити независни, јер ће према ријечима осталих челника синдиката, окупљати искључиво руководиоце средњег ранга, а против чијих већих примања су недавно били остали запослени.
Иако се недавно говорило о могућем уједињавању свих шест синдиката у један, у овом јавном предузећу од тога, судећи према свему, нема ништа.
Синдикалног раздора у овом предузећу нимало не мањка, док се остали проблеми само акумулирају. Дуговања су милионска, радници стално путем суда траже своја права, а број исправних локомотива пао је испод 15, што довољно показује колико је дубока криза у „Жељезницама“.
Због тога нас не би ни изненадило да ускоро буде основано још које удружење заштитника радничких права у овом посрнулом предузећу.
Сви ти силни синдикати само додатно стварају раздор међу запосленима, па радници више и не знају којем вођи да вјерују, јер сви обећавају нешто, а мало је ко ишта уради да би био макар задржан и достигнути ниво радничких права.
Мало је оних правих заштитника радника „Жељезница“ и могу се набројати на прсте једне руке.
Њихова имена су позната радницима у ЖРС, али и имена и презимена оних који су додатно урушавали радничка права и радили искључиво за сопствене интересе.
Синдикалног раздора не мањка ни у осталим јавним предузећима у Српској, а међу њих могу се сврстати и „Шуме Српске“.
У овом предузећу дуго се водила и борба за синдикалне вође, а у силним лобирањима чак је долазило и до инцидената.
Јасно је да радници у јавним предузећима Српске, поред свих проблема са којима се боре, имају и синдикалне.
У међувремену, за бољи статус радника мало ко да се бори, а камоли избори.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
