Заштита жена
Стравично убиство Наде Милојевић прије петнаестак дана у Приједору узнемирило је јавност и покренуло питања о стварној заштити жена у Српској, али и БиХ.
Жртву у Приједору партнер је прво десетак пута избо по врату и глави, удавио сунђером, а потом и запалио како би сакрио трагове тог монструозног убиства.
Овај примјер, али и статистике Министарства унутрашњих послова РС према којима је у посљедњих пет година убијено 17 припадница њежнијег пола, доказ су да су жене угрожене и недовољно заштићене. А да је тако, потврђује и податак полиције да од 2018. године до краја 2022. није забиљежено ниједно убиство мушкарца од стране партнерке.
Стручњаци у овој области сагласни су да је законодавни оквир у Српској добар, али да институције не раде све да га спроведу у дјело јер насиље у породици почесто посматрају као приватну ствар коју партнери треба да ријеше између себе.
Због те чињенице када је закон само мртво слово на папиру, неријетко смо свједоци трагичних догађаја у којима страдају читаве породице.
Шта се то дешава у глави особе која се одлучи на убиство партнера, дјеце, а потом и на самоубиство и да ли љубав заиста може бити разлог такозваног злочина из страсти? Ја бих рекла не, јер кад волиш, тој особи желиш само најбоље. С тим у вези, много понављана фраза “злочин из страсти” потпуно је погрешна јер злочин је злочин и тешко да може бити посљедица страсти.
Патолошка љубомора и немогућност контроле другог лица, уз комбинацију алкохола и дроге кобан су окидач за психопату и манипулатора. Мјеста за приче о љубави ту нема. Такве особе своје партнере не доживљавају као равноправне у вези и браку, већ их третирају као лично власништво којим осигуравају већи его и самопоуздање. А облици таквог понашања дају се примијетити и прије него што дође до убиства и ту на сцену треба да ступе прво партнери, али и институције.
Када жена пријави вербално, физичко или сексуално насиље, полиција, центри за социјални рад, али и невладине организације које се баве питањем заштите припадница љепшег пола требало би да дјелују свеобухватније. Простора је много и за рад психолога који жртви треба да објасне да је насиље - насиље и да од насилника треба да бјеже одмах након првог инцидента.
Емотивно заслијепљене жене вјештом манипулатору повјерују да их је ударио под изговором шекспировске љубави. А најгоре од свега је што тим манипулаторима повјерују и људи из блиске околине, па за убицу након злочина често чујемо да је био добар и миран човјек.
Тако су људи склони да убиства жена правдају на разне начине, па чак и да кривицу сваљују на жртву, што је недопустиво. Убиство не може имати оправдање, друштво и институције морају да се пробуде.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
