Заштита тајних података

Ето како се завршава четворогодишњи мандат једног министра безбједности БиХ, земље која је оптерећена проблемом вехабија, тероризма и других радикалних покрета. Завршава се признањем да нису у стању да заштите ни податке, а како су штитили грађане, радије не бих да питам.

Заиста је смијешно да један министар безбједности, који је више од четири године примао позамашну плату, на крају мандата наброји проблеме у области заштите тајних података.

Е, ту долазимо до другог дијела поменутог годишњег извјештаја у коме је Aхметовић признао да су безбједносне агенције под утицајем политике, па се круг затвара. Зашто би Садик Aхметовић нудио неко рјешење када га од њега нико не тражи, него ће га та иста политика која га је довела на ово министарско мјесто и штитила га све четири године, поставити на ново, још боље да вегетира и не нуди рјешења?

Да живимо у иоле уређеној држави господин Aхметовић би, можда, био полицајац, а не министар безбједности, уз дужно поштовање свим полицајцима, а овакве његове изјаве коштале би га позиције и политичке каријере. Међутим, у БиХ може све.

У БиХ може и то да припадници ОБA и SIPA прислушкују легално, али и илегално 5.000 мобилних телефона грађана БиХ, па оптуже новинаре који су ту информацију објелоданили, па чак и то да директор ОБA Aлмир Џуво тражи обустављање истраге за ратне злочине против начелника Сектора за борбу против организованог криминала у ОБA Мухидина Башића.

Јадни су нам тајни подаци које чувају овакви кадрови као Aхметовић, Џуво, Башић, а још јаднији грађани који су такве изабрали као најбоље да их представљају.

 Област безбједности у БиХ је једна од битнијих, на шта указују и свјетски стручњаци и заиста је луксуз да на одговорним мјестима имамо неодговорне људе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.