Заштита огњишта
Прогнани и протјерани Срби са подручја данашње ФБиХ током ратних деведесетих махом су нова гнијезда свили у Републици Српској и Србији. Њихова огњишта, остала су пуста, куће порушене и запаљене.
Они који су се вратили на пријератна огњишта успјели су добрим дијелом отети земљу од корова и из пепела подићи домове.
Међутим, власништво над имовином у ФБиХ има око 400.000 Срба расутих по бијелом свијету и сви они могли би остати без очевине и дједовине захваљујући хармонизацији земљишнокњижних листова у том дијелу БиХ, јер за разлику од Републике Српске, уписаним власницима и посједницима не шаљу позиве на адресе како би заштитили своја права, већ бројеве парцеле објављују у службеним гласницима.
Те објаве пролазе неопажено и након што се власници не јаве земља се књижи на Федерацију. Класична отимачина. Све оно што није уништено и спаљено у рату, отима се у миру.
Па зар није било доста протјеривања, отуђивања и убијања у рату?
Тужно и жалосно је да било ко и сада у миру стрепи за оно што је његово.
Зар да и у миру људи стрепе за оно што је њихово?
Ако се нису вратили на пријератна огњишта, не значи да су се одрекли свега што су силом прилика морали да оставе. Оставили су јер су прогнани, а не враћају се јер не могу да добију посао, да њихова дјеца уче српски језик и ћирилицу, не враћају се јер им власт у ФБиХ не даје могућност да створе услове за живот достојан човјека.
Све то протеклих мјесеци упалило је аларм за узбуну, а уз избјегле, расељене и повратнике стале су Српска и Србија, јер сами не могу. У њих су све очи упрте и јер би стотине хиљада Срба могло остати без свога парчета земље. Да спријече неправду и заштите српску земљу удруженим снагама, кампањом информисања и кроз Канцеларију за бесплатну правну помоћ Српска и Србија покушавају да допру до сваког власника да би његова права и имовина били сачувани. У настојањима да заштите права Срба направили су још један корак. Након што је кампања Српске и Србије одјекнула изван граница региона, договорено је и да у јануару идуће године посебне канцеларије буду отворене у Београду и Новом Саду за додатну помоћ како би убрзали процес спасавања дједовине. Неријешене оставинске расправе највећи су проблем у рјешавању овог питања, јер се имања и даље воде на прецима који су преминули. Они који су стали у заштиту српске имовине имају пуне руке посла, а епилог цијеле ове приче зависиће од свакога од нас. Сви који на било који начин могу помоћи треба да дају свој допринос како ниједан педаљ српске дједовине не би отишао у туђе руке, јер туђе нећемо, ал своје не дамо.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
