Заставе Исламске државе

Затварање очију пред таквим проблемом тим је теже и опасније, јер долази од оних који су задужени за рјешавање те пошасти која у БиХ узима данак на посебан начин.

То што информација о заставама није у SIPA изазвала ни примисао о потреби обављања сопственог посла у смислу да бар провјере та сазнања, само неодговорни могу правдати бесмисленошћу тог посла, јер су припадници те агенције у два наврата почетком 2015. године доживјели неуспјех у тражењу тих застава које су им склоњене испред носа, наравно по дојави.

Још мање може да их оправда, а о томе се највјероватније и ради, подлијегање садашњем политичком курсу институција БиХ, чији експоненти попут Дениса Звиздића тврде да се у БиХ не вијоре заставе Исламске државе, или Драгана Мектића, који каже да се тема тероризма користи у дневнополитичке сврхе и да у БиХ пријетња од тероризма није велика.

Очигледно је све то на фону изјава Бакира Изетбеговића, који је још 2010. послије напада на полицијску станицу у Бугојну терористу Хариса Чаушевића окарактерисао као безопасног бившег рокера у покушају минимизовања тежине тог терористичког напада.

Затим је озваничење таквих ставова покушано кроз упорно избјегавање функционера бх. власти, представника СДА, да терористички напади на полицијску станицу у Зворнику и на припаднике Оружаних снага у Рајловцу буду и озваничени као терористички.  

Наравно да ће бити касно кад терористи у БиХ почине велики масакр.

Али то очигледно не занима ни Изетбеговића, ни челника SIPA Перицу Станића, ни Звиздића, ни Мектића, јер су сигурни да чак ни у том случају они неће одговарати иако њихове изјаве не садрже истину, и иако су њима директно злоупотријебили своја овлашћења и положаје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.