Зар је тешко остати код куће
Република Српска и цијела БиХ, готово из дана у дан, броје све више оних који су заражени вирусом корона, а рапидно расте и број становника којима су уручена рјешења о изолацији.
Ако се некоме прије неколико седмица, све што смо тада слушали и гледали о овом вирусу, чинило смијешним и ако је помислио да ни зараза неће доћи код нас, једину обавезу коју има у овим тренуцима је да поштује мјере које су усвојиле републичке и друге надлежне институције.
Међутим, стање на терену показује да је многима сада тешко и да буду код кућа, са најмилијима, већ радије ризикују да зараде високе казне, а што је још горе, ризикују да, иако нису позитивни на вирус, то и постану. Али не само они, већ и њихове баке, дједови, мајке, очеви, браћа, сестре, супруге, мужеви, дјеца, пријатељи и остали. Зар је то вриједно једног изласка?
Република Српска је ставила превентивни катанац на угоститељске и друге објекте. Уведен је полицијски час. Старијим генерацијама обезбијеђено је да им на кућни праг долазе потребне намирнице, а ђацима и студентима да путем интернета и телевизије наставе своје школовање у овим данима када нам је превенција прва помоћ и најбољи савезник.
И док надлежни настоје да сведу социјалне контакте на минималну мјеру с циљем заштите становништва у цјелини, а медицинари улажу надљудске напоре да издрже терет који им је стављен на леђа, појављују се појединци на свим странама који и даље, изгледа, сматрају да су то тек мртва слова на папиру и да су они далеко изнад закона.
Због таквих су уведене додатне мјере које су јасне - ко не жели да изолацију проводи у топлини дома и, колико-толико, уз своје укућане, мораће у шатор јер је стварно потребно стати у крај онима који и даље, ко зна на основу чега, мисле да је ово тек неки мали, прољећни вирус.
Нема мјеста паници, али се треба чувати и поштовати инструкције да бисмо се што прије и што боље изборили са вирусом који је захватио цијели свијет. И просто је невјероватно да појединци не могу да испоштују двије седмице да заштите себе и све око себе. Зар је могуће да неко, ко је ослобођен посла, сада не може да се одмори код своје куће? Зар је могуће да некоме не одговора да на миру гледа филмове, представе, чита књиге и тако “одмори” мозак од ранијих активности које су му исписивале свакодневицу, на које се жалио и кукао? Зар је могуће да постоје ти појединци који свјесно иду у куповину, шетњу, а имају код себе рјешење да морају бити на пријављеној адреси?
За такве, осим у крајње хитним ситуацијама, нема оправдања. И заслужују сваку казну. Без имало размишљања. Останите у кући. И због себе и због свих. +++
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
