Запошљавање

Око 500 нових радника није занемарљива бројка и свакако даје наду да се стање у привреди поправља, па макар и на краће стазе. Економисти тврде да је овај скок запослености посљедица веће потражње у грађевинарству, које је у јеку сезоне.

Ипак, оно што не смије да се занемари, а што је сигурно кључ и рјешење проблема на дугорочније стазе, јесте структура запослених, односно, занимања која послодавци највише траже.

Занимања која су ове године била најтраженија су професори математике и физике, инжењери, те мајстори и занатлије из разних области.

То показује да се потражња за овим занимањима из године у годину понавља, и да се потребе тржишта рада годинама не мијењају, али, нажалост, ни понуда.

Већ врапци на грани знају да нашим послодавцима пријеко требају зидари, вариоци, грађевинари, професори математике и физике... Да вапе за инжењерима енергетике и машинства. Али џаба!

Генерације и генерације младих приликом одабира свог занимања, било да је упис у средњу школу или факултет глуви су на све то. Нико од њих не жели да буде зидар, али би многи веома радо диплому економисте или правника.

Мали број ће уписати студиј математике, али ће зато многи да похрле на друштвене науке. И шта онда? Онда ће учити неколико година, а када студиј приведу крају, схватиће да им слиједи озбиљан проблем - како се запослити. Како избјећи године чекања на бироу и ко је за то крив? Низ питања, за која је одговор тада већ мало закаснио.

Да би се ова прича избјегла, бар за будуће генерације једино рјешење је у бољој “комуникацији” привреде и школства. Само оштрије мјере и реалнија уписна политика, усклађена са потребама тржишта, повећаће шансу за већим запошљавањем. Јер, уз отварање нових радних мјеста, један од кључних елемената је и тај да сте потребни послодавцу. Иначе, шта вриједи ако сте лако стигли до индекса и дипломе, ако ћете тешко до посла?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.