Западни Балкан важна карика за бољу безбједност

Димитрис Аврамопоулос

У посљедње двије године незапамћене миграције и безбједносни изазови су у бројним аспектима довели у питање отпорност Европе и њеног непосредног сусједства.

Истовремено, ови проблеми су се показали и као прилике за снажнију сарадњу, повезивање и продубљивање односа у Европи као региону и континенту мимо националности или чланства у Европској унији. У том контексту потребно је још и више продубити и интензивирати сарадњу ЕУ и западног Балкана како би она постала примјер суочавања са заједничким изазовима у духу истинске солидарности, јер је управо солидарност главни катализатор такве оснажене сарадње.

Док је у 2015. години више од 800.000 људи у потрази за заштитом пристигло на обале Европе на потезу од Грчке преко Србије до Њемачке, број долазака се у овој години смањио на испод 200.000 захваљујући доброј сарадњи у региону, укључујући и договор ЕУ и Турске и боље управљање границама дуж цијеле руте западног Балкана. Истовремено, Европа је свједочила низу крвавих терористичких напада у 2015. и 2016. години, који су показали повезаност терористичких бораца, трговине оружјем и опасности од радикализације широм континента. Иако су миграције и безбједносна питања и те како различити феномени, указали су на несумњиву потребу европског одговора у најширем смислу, темељеног на међусобном повјерењу, заједничким вриједностима и снажнијој сарадњи.

Управо је из тог разлога сарадња која није ограничена само на ЕУ, већ се фокусира на Европу као регион, један од кључних елемената нове европске граничне и обалске службе, чије је подручје дјеловања стјециште миграција и безбједносних питања. Било да се ради о Македонији, БиХ, Албанији или Црној Гори, које су суочене с притисцима, европска гранична и обалска стража ће сада моћи понудити додатну подршку код управљања границама. То је уједно и разлог за скорашњи ангажман официра за везу Европола на западном Балкану којим ће се јачати сарадња и размјена информација о кријумчарењу миграната противтерористичким истрагама и радњама. То је и разлог зашто желимо да интензивирамо нашу сарадњу са западним Балканом када је ријеч о ватреном оружју, а како би се избјегао раст стопе кријумчарења недопуштеног ватреног оружја у региону и његова злоупотреба за незаконите и терористичке сврхе другдје у Европи.

Земље западног Балкана имају много више од дугих и постојаних историјских односа с Европом у добрим и у лошим временима. Западни Балкан јесте дио Европе. Наша прошлост и садашњост су неодвојиве, као што је и наша будућност. Управо је зато важно радити на очувању и обезбјеђивању мобилности у ЕУ у оквиру безвизног режима за цијели регион западног Балкана, укључујући и Косово. Нови механизам суспензије за визе и предложени европски систем за информације и одобравање путовања управо су и осмишљени како би заштитили и олакшали мобилност путника из региона и подигли безбједносне стандарде за добробит свих.

Близак и снажан однос између западног Балкана и ЕУ је сада кључан, више него икада раније. У временима када мобилност све више постаје нераздвојив дио 21. вијека и док се методи кријумчара и терориста све више мијењају, партнерство ЕУ и западног Балкана ће само расти. На крају, наше партнерство је много шире и превазилази миграције и безбједност, јер је западни Балкан дио европске породице, историјски, културно и надамо се у скорој будућности и институционално. Никада не смијемо допустити да се ово сусједство врати својој прошлости, гдје су још свјежа нека мрачна сјећања. Регион западног Балкана сада у цијелости мора гледати напријед у будућност и тај пут једино може бити европски, пут који води у напредак, благостање, стабилност и мир, јер је управо то одраз аутентичне тежње и визије свих народа у овом дијелу Европе.

 

Димитрис Аврамопоулос, европски комесар за миграције, унутрашње послове и држављанство

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана