Занати
Ситуација на домаћем тржишту рада већ неко је вријеме таква да до запослења, оног добро плаћеног, брже долазе дефицитарне занатлије, скромног или никаквог практичног знања, од људи који су 16 и више година гулили у школским и факултетским клупама.
До такве ситуације довео је вишегодишњи однос друштва према занатима који су се потпуно неоправдано налазили на листи недовољно цијењених послова. Увријежено је мишљење да су то тешки, прљави послови, због чега висока зарада многим дјечацима и дјевојчицама није приоритет када одлучују о наставку средњошколског образовања.
Нове генерације, које одрастају по постулатима потрошачког друштва “дај свега и дај одмах”, желе хљеб без муке и мотике. Инстант рјешења и послове који ће их преко ноћи учинити богатим без по муке.
Због таквих ставова занати су годинама били рак-рана школства у Српској, међутим, ове године као да дувају неки нови вјетрови. Струје које су средњим школама које образују кадар машинске струке обезбиједиле пуне учионице ђака који ће на јесен започети трогодишњи или четворогодишњи циклус образовања у занимањима одређеним као дефицитарна.
Према ријечима директора школа, током овогодишњег уписног рока водила се права јагма за мјестима у одјељењима у којима ће се школовати бравар-заваривач, алатничар, ЦНЦ оператер, али и за техничаре мехатронике, информационих технологија, за возаче, аутомеханичаре и слично.
С друге стране, интересовање за занимањима као што су керамичари, зидари, фасадери, армирачи и даље је на нивоу статистичке грешке.
Ипак, нешто повољнија ситуација, сматрају стручњаци, резултат је дуалног система образовања у склопу којег дјеца праксу обављају у предузећима која им исплаћују одређену накнаду. Поред зараде, током школовања компаније ученицима гарантују и посао чим стекну диплому, а будући да плата искусног заваривача достиже и до 2.500 марака, промјене до којих је дошло и те како имају основа. Унапређење средњошколског образовања у Српској и боља сарадња са пословном заједницом годинама су главна тема бројних састанака, а сви су сагласни да је потребно школовати кадар за којим вапи привреда, као и да је дјеци потребно више часова квалитетне практичне наставе. Техничке школе и металска предузећа те идеје преточили су у праксу и морају бити примјер другим образовним установама и фирмама.
Треба да се надамо да ће позитивне промјене постати тренд и у годинама које слиједе јер би то могао бити дјелић рјешења за хроничан недостатак радника у Српској. Ученици који не планирају да студирају, којима је школа тешка, а градиво мрско, умјесто гимназије и економске школе паметније је да уписују струковне школе јер ће добити занат злата вриједан, али бити и на корист
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
