Занати болна тачка школства

Иако се већ неко вријеме на сва звона прича о јачој сарадњи привреде и школства, о вапају за квалитетним обућарима, пекарима, фризерима и водоинсталатерима, број слободних мјеста за поједина занимања демантује ту причу.

Тако будуће гимназијалце очекује 12 пута више слободних мјеста него текстилце и кожаре.

Иако дуже вријеме на бироима за запошљавање нема школованих занатлија или је тај број веома мали, настављамо школовати кадар који тешко проналази запослење.

Добар занатлија се код нас не цијени, а послови мајстора сврставају у оне другог реда, јер се водимо паролом да је мајстор човјек у радном одјелу и прљавих руку.

Томе учимо и генерације које долазе, савјетујући их да уписују гимназију, да буду савјетници, банкари, економисти. А таквих је највише на бироима за запошљавање. Иако су прегазили тридесету, живе од помоћи родитеља чекајући посао у струци. За разлику од њих, добар мајстор који је испекао занат заради мјесечно и више од 1.000 марака.

У измјене образовног система се кренуло тек онда када су наши мајстори трбухом за крухом похрлили на запад, у земље у којима се добар занатлија плаћа сувим златом.

Позитиван примјер промјена у систему образовања је свакако то што је ове године планирано једно одјељење ученика који ће се школовати за техничара моделара обуће. Самим тим што је ријеч о четворогодишњем занимању, ђаци ће моћи да по завршетку средње школе упишу факултет, а привредници већ сада обећавају радна мјеста за све њих.

Не смије остати само на овоме. И за друга занимања треба наћи слична рјешења.

Сада су на потезу родитељи, који треба да савјетују дјецу да уписују занимања са којима ће моћи да се запосле, да са својих десет прстију издржавају породице и да науче од чега може да се живи, а не како се најбрже стиже на биро за запошљавање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.