Замазивање очију
Од почетка сукоба у Украјини, почетка инфлације и ко зна које по реду кризе, становници у Републици Српској суочавају се са све већим бројем проблема који им увелико избијају и посљедњи фенинг из новчаника.
Најупечатљивије је било поскупљење јестивог уља, које је отишло и до шест марака по литру па онда хљеба и пекарских производа до те мјере да је за једну обичну кифлу потребно пола марке.
Вртоглаве износе достигло је гориво на бензинским пумпама, а онда како то у већ добро познатој пракси иде, у небо су отишле цијене све робе и услуга. Нема шта није поскупјело, од игле до локомотиве.
Да свако зло иде за неко добро показала је и ова криза. Сукоб између Русије и Украјине отворио је неке нове могућности за домаће дрвопрерађиваче. Европа је “полудјела” за пелетом из БиХ, јер другога немају.
Самим тим домаћи произвођачи пелета добили су прилику да свој производ продају по далеко вишим цијенама и зараде много више него што би могли у својој земљи. И нека су. Нека заради ко год може.
Међутим, ако су већ добили прилику да зараде у Европи, нису морали толико дизати цијену и за домаће становништво. Ни по платама ни по пензијама не можемо у исту раван са Европом. Наш стандард је предалеко до тога. Знају то и домаћи продавци пелета па без обзира поједини тону продају и по цијени која прелази 700 марака.
То је дупло већи износ него лани. И није у реду. Због таквих појединаца су и доспјели до забране пласмана па сада трпе сви. Пенале ће вјероватно платити многе озбиљне компаније које су унапријед договориле пласман производа.
Такође није у реду да се овдје по толико високим цијенама нама продаје производ који квалитетом није ни близу онога који се пласира на запад.
Исто тако је цијена палете огревног дрвета одједном достигла 250 марака. Након јучерашњег састанка, и једни и други су пристали да спусте цијену, одједном је и нижа рентабилна, макар на ивици, али јесте.
И кад све то сагледамо, и више је него очигледно да они који могу поприлично користе ситуацију. Гориво појефтини за фенинг, поскупи за два. Све то поприлично личи на замазивање очију малом обичном човјеку, који само гледа како да преживи од првог до првог.
Из свега овога стиче се утисак да се и прије мјесец могло продавати по нижим цијенама. Ако може данас, могло је и јуче, с тим што су и ове наводно снижене цијене и даље превисоке за скромне буџете домаћег становништва. И ко зна докле ћемо овако. До избора? Можда и дан дуже!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
