Закуп

Институције БиХ понашају се према новцу пореских обвезника као да га захватају из бескрајног океана, а не из џепова оних који сваку марку преврну неколико пута када се одлучују да је потроше, па су отишли толико далеко да и поред изграђених објеката за институције тим истим институцијама плаћају закуп док изграђени објекти пропадају и зврље празни.

У свему томе сасвим сигурно свој дио колача добијају и запослени у институцијама који ове работе сређују "у четири ока" и то све у ситуацији када обичним смртницима очи испадају док нађу начина да саставе крај с крајем од мизерних плата које или добију или не добију.

Као ни у једној земљи на свијету у овој на све начине похараној чудној држави чак и војници и сви они који носе војне опасаче и чинове умјесто да бораве у касарнама, којих у БиХ има напретек, од ове земље добијају плаћене станове или хотеле, што себи не може да приушти ниједна земља свијета.

Запослени у Министарству одбране су за шест година на име смјештаја ову земљу коштали нешто мање од седамдесет милиона марака, а поред тога су на одвојени живот мјесечно добијали по 300 марака колико износи мјесечна плата великог броја запослених у БиХ ако је уопште добијају. Овакву растрошност и бахатост не би издржала ни Америка, нити било која друга развијена земља свијета.

Дејтонски споразум и заједничке институције формиране су прије готово двије деценије, а БиХ још нема уређен начин закупа простора за своје институције чији број и растрошност из године у годину расту, а поред тога није уредила ни цијене закупа, нити величину простора по запосленом и тиме дефинисала стандарде у овој области. Стога и не чуди чињеница да нам војска спава по луксузним становима и хотелима, а дјеца иду у основну школу по касарнама. Једном ријечју, ни луђе земље ни већег јавашлука.

Све ово јасно говори да ће БиХ још дуго носити епитет похаране земље у којој безакоње влада, а поштен свијет гледа како да преживи или искористи прву прилику да је напусти.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.