Закуп
Институције на нивоу БиХ годинама уназад су “уживале” у милионима марака из буџета које су немилице трошиле на све и свашта, наравно, уз помоћ малог броја запослених који не знају ни шта раде и већине која сједи у “измишљеним” фотељама луксузних канцеларија у строгим центрима.
Стотине милиона марака годишње одлазе за плате, путовања те смјештај преобимне администрације, тако да су само закупи просторија коштали око 30 милиона марака годишње.
Да је пуно, пуно је и, на срећу, постоје још они који су тога и свјесни.
Представници парламентарних комисија дуго већ упиру прстом и упозоравају на енормне износе који одлазе за закуп институција, а изгледа да је напокон дошло вријеме да се стане на лопту, одређени трошкови сасијеку и колико-толико доведу у нормалу.
“Скромне” и “економичне” институције, које су протеклих година водиле грчевиту борбу да буду највиђеније, радиле су све само да се смјесте у самом центру града и још више се трудиле да ту и остану, по било коју цијену.
A с друге стране, ни похлепа не мирује, па су тако издвајања за закупе расла из године у годину са апетитима оних који не знају за штедњу и имају потребу да из строгог центра града пију кафе и загледају пролазнике. Свјесни смо тога да 22.000 запослених нема шта да ради у администрацији.
На сву срећу, све што има свој почетак, има и крај.
Савјет министара је, изгледа, одлучио да стане у крај оваквом понашању и направи “резове” гдје год је то могуће, бар за сада само на издацима за закуп институција, јер једно је сигурно, нико, ама баш нико, нема право да арчи и расипа новац из буџета као да је његово власништво и да не обраћа пажњу на оно што се дешава с оне стране окна кроз које гледају на пролазнике, од којих већина спаја крај с крајем.
Сви морају бити свјесни да је у данашње вријеме, када кризе вребају са свих страна, потребна максимална рационалност и да у том понашању нема мјеста раскоши и луксузу.
Министри тако очекују да ће се на планираним “резовима” закупа уштедјети и до 30 одсто, односно и до десет милиона марака на годишњем нивоу, а то нису мале паре.
Нису, посебно ако се узме у обзир да се оне могу искористити за много потребније ствари. Запошљавање у привреди, на примјер.
Сви морају да схвате да нема бахатости са буџетским средствима и да се ближи вријеме када ће морати да спакују своје ствари и помире с тим да више неће пити кафу и гледати пролазнике из канцеларија у главним градским улицама које су, логично, и најскупље за издавање.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
