Закухавање цијена

Марина Чигоја
Закухавање цијена

Овогодишња жетва пшенице увелико се приводи крају, и по већ устаљеном сценарију, при крају жетве сви су се дохватили рачуница. Овај пут то је можда и више изражено, с обзиром на елементарне непогоде које су смањиле род пшенице и одмах постале оправдање за поскупљења која су у најави.

Млинари и пекари за сада мудро ћуте и евентуално поскупљење својих производа које покушавају провући на мала врата правдају "вјероватним поскупљењем пшенице".

Рачуница је једноставна ‡ цијена пшенице још није формирана, али због непогода (које су увијек оправдање за сва могућа поскупљења), када буде формирана, вјероватно ће бити виша него сада. То ће аутоматски утицати на цијену брашна, а пекарима ће то бити и више него довољно да "преиспитају" и цијене својих производа.

Колико су ове калкулације непотребне и неоправдане најбоље свједоче домаћи пољопривредници, који су већи дио своје пшенице продали и извезли у Турску, по вјероватно нижој цијени од оне коју ће млинари плаћати за увозну пшеницу, само због тога што су је управо млинари у РС оцијенили као лошу. Како су пшенична зрна која су "нама" лоша и неквалитетна врло брзо нашла купца вани, познато је само млинарима!

Оно што је ипак познато свима јесте да ће становници ове земље платити крајњу цијену разних лобија, који сваку прилику која им се укаже настоје да искористе да профитирају.

Елементарне непогоде које су посљедњих мјесеци уништиле све, од фабричких постројења до ораница, многима су очигледно добродошле да калкулишу цијенама у своју корист.

Цијена хљеба у Српској формирана је када је пшеница била 0,5 марака по килограму. Пољопривредници из Републике Српске продали су своју пшеницу по 35 фенинга, а када буде формирана нова цијена, видјеће се колико је и ко у свему овоме имао или покушао да има користи.

Хоће ли у Српској доћи до повећања цијене хљеба и колика ће она бити утврдиће се кад се оконча овогодишња жетва, одреди цијена пшенице, а потом и брашна и пекарских производа.

Ипак, кад се сведу сви биланси, не можемо а да се не отмемо утиску да ће, као и увијек, крајњи потрошачи једини бити на губитку и да ће морати да једу то што им је "тамо неко" по свом слободном рецепту скувао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана