Закопано оружје

Али у БиХ, наравно, то није случај. У БиХ, у којој је одувијек било више смрти него живота, "закопано оружје" је оно које једва чека зло. Иако се код нас каже "злу не требало" (како нам то рече и предсједник Савеза демобилисаних бораца ФБиХ Алмир Тутић), чињеница је да оружје које у првом чину драме виси на зиду, у трећем обавезно и опали.

Тутић, и поред успутног "злу не требало", у интервјуу федералним медијима чак најављује ту употребу оружја уз изражавање "спремности за било који облик одбране БиХ" и уз  кајање што "1995. године није све завршено и што је дозвољено странцима да то спријече". Рече он да су "борци закопали понешто од оружја и да су спремни да га употријебе".

Неке скривене поруке у томе не треба тражити, јер све је ту речено јасно.

Иако констатује Тутић да је "више од 90 одсто некадашњих бораца незадовољно статусом и политиком која им није дала оно што заслужују" те да је "око 80.000 незапослених ратних ветерана на рубу глади", а све то у ФБиХ, он ипак за то окривљује Републику Српску.

Иако је навео да "некадашњи хероји не могу да зараде како би прехранили себе и фамилију, да се убијају и да су их у понор одвели они којима су вјеровали", додаје да оно закопано оружје ипак "чека на одбрану БиХ". Вјероватно од "српске агресије". 

Занимљиво је да је који дан прије и Бакир Изетбеговић тврдио да "може доћи до сукоба", а нешто слично говорио је и Сулејман Тихић.

Истражни органи у сваком би случају морали да покрену истрагу у случају Тутића, јер је овдје ријеч о очигледној пријетњи ратом. Треба утврдити ко једва чека да "откопа" закопано оружје и ко једва чека да га употријеби.

Овај случај се мора испитати да би била одбачена свака сумња да би таква пријетња могла да се и оствари. Јер очигледно је да има и таквих којима би нови рат очигледно био по вољи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.