Закон за ухљебе

Дарко Момић

Максималан број запослених на неодређено вријеме у градској, односно општинској управи не може бити већи од три запослена на 1.000 становника у тој локалној заједници према посљедњем попису становништва у БиХ.

Ова одредба Закона о локалној самоуправи Републике Српске требало је да ступи на снагу 30. јуна 2019. године, али су владајући законодавци уз подршку опозиционара пролонгирали његову примјену за двије године, па ова шкакљива одредба треба да ступи на снагу посљедњег јунског дана ове године. Како ствари стоје, та непопуларна одредба неће ступити на снагу ни у новом термину, јер и власт и опозиција бјеже од њене примјене зато што, простим језиком речено, подразумијева све супротно од онога што политичке партије обећавају у предизборним кампањама - отпуштање радника са државних, односно општинских и градских јасала.

Нико нема јасан одговор зашто странке бјеже од тога, јер се из избора у изборе потврђује да око 50 одсто бирача не излази на изборе, а као разлог најчешће наводе управо то што све странке врше прекомјерно запошљавање својих чланова и симпатизера у јавне установе и институције и да због тога не желе да гласају за њих. Зато је потпуно логично питање када ће нека политичка странка или изабрани начелник или градоначелник стиснути петљу и пробати гласове да добије на отпуштању умјесто на запошљавању. Другим ријечима, ако неко отпусти десетак страначких ухљеба из локалне администрације који плату не зарађују, већ само примају, сигурно је да ће изгубити њихове и гласове њихових породица, али је реално очекивати да ће то надокнадити гласовима из армије од 50 одсто незадовољних апстинената који ће такав потез поздравити.

Нажалост, све су прилике да ћемо се начекати док то не видимо, јер се све странке воде логиком да је најсигурнији “сигурни глас”, односно глас онога кога су задужиле ухљебљењем на мјесту портира, возача, ложача или новом систематизацијом којом је измишљено мјесто стручног сарадника за ово или оно. Најбољи примјер је био ономад у општини Билећа, гдје је измишљено мјесто стручног сарадника за канцеларију народног посланика како би становита госпођа или госпођица која је до тада била на буџету странке преко ноћи промијенила радно мјесто, настављајући при томе да (не) ради исти посао, само што плату више није примала из страначке, већ из општинске касе.

Због таквих ствари само наивни могу да вјерују да ће горепоменута спорна одредба Закона о локалној самоуправи ступити на снагу и да за њено укидање неће гласати и власт и опозиција. Живи били, па видјели јесу ли сви исти кад се о томе буде одлучивало у парламенту Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана