Закон једнак за све

Задатак закона је да уреди друштвене односе у свим сферама живота и да друштвена правила претвори у норме које морају поштовати сви грађани.

С друге стране, тим истим грађанима држава гарантује да је закон једнак за све и да нико не може и не смије бити изузет од “казне” ако се понаша супротно нормама које прописује. 

Међутим, многи грађани сматрају да је реченица “закон је једнак за све” само флоскула и да у пракси често не доживи примјену. Широко је распрострањено вјеровање да су од законских прописа поштеђени локални функционери, људи из врха власти, адвокати, судије, па чак и криминалци који су у спрези са свим тим моћницима. А оно најгоре јесте чињеница што у Српској и БиХ то није само вјеровање, већ стварно стање.

Готово свакодневно смо свједоци разних ситуација у којима се они који се оглушују о закон извлаче без икаквих посљедица. Директоре пропалих предузећа не позивају на одговорност, а слично је и са корупцијом у правосуђу и здравству. Ту су и политичари који илегално спроводе разне тендере и учествују у прању новца, као и бројни татини синови који су поштеђени свих казни ма шта да ураде. Правда никада није стигла ни бројне злочинце који су током рата чинили гнусне злочине. 

У мору таквих ситуација гдје се закони крше и не поштују Министарство унутрашњих послова РС се показује као свијетао примјер. Само у прошлој години покренуто је 112 дисциплинских поступака против полицијских службеника који су прекршили дужност, због чега су четворица добила рјешења о отказу, а већина осталих новчане казне.

Не мислим да су ови поступци МУП-а за аплауз нити било какву хвалу јер се од њих и очекују да буду у првом реду када је у питању поштовање закона с обзиром на то да је један од основних задатака полиције да спроводи поштовање законских норми. Полиција је та која мора да увјери грађане да је закон једнак за све, а најбољи начин за доказивање те тврдње је чешљање сопствених редова. Међутим, с обзиром на бројне афере које испливавају у јавност, потези полиције и кажњавање сопствених радника јесу за поздравити.  

Примјер МУП-а требало би да подстакне и друге јавне институције и установе да испитају рад својих службеника и казне оне који не маре за прописана правила. У тим поступцима морало би предњачити правосуђе у које грађани, због селективног рада, све више губе повјерење.

Ако жито на вријеме не истријебимо од кукуља, нестаће и ово мало правне државе што имамо, ако се уопште и може сматрати да је имамо с обзиром на нелогичности које нас окружују.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.