Заглављени у попису

Док једни сматрају да приликом формирања Дома народа ФБиХ треба да се примијени попис из 2013. године, други тврде да би се у томе требало држати пописа из 1991. Ако се у свему томе има у виду чињеница да је од пописа који је у овој земљи био спроведен непосредно прије рата, прошло готово три деценије и да су у међувремену нестали они који су се тада изјашњавали као Југословени, разорена Југославија, помјерено и расељено многобројно становништво које се раселило из једног у други ентитет, кантоне, градове, општине широм БиХ или свуда по бијелом свијету, заиста помало звучи смијешно да се из подручја гдје више скоро да и нема или Срба, Хрвата или Бошњака делегирају њихови представници који ће их наводно заступати.

Стога и не чуди да се у БиХ  у сваком изборном циклусу по потреби појединци изјашњавају као припадници једног конститутивног народа иако су у претходном били припадници другог или трећег.

Они који су заговорници приче како се у БиХ мора примјењивати пријератни попис становништва све док се сви не врате у своја стара мјеста живљења, заборављају чињеницу да би се на тај начин десила нова раслојавања породица, па би рецимо син оца који је рођен у Бањалуци и у међувремену постао пунољетан, морао да отјера у Сарајево јер је тамо рођен, иако више нема гдје да се врати нити хоће да се врати. Поред невиђених напада на Централну изборну комисију, дилема да ли ће се у избору делегата за федерални Дом народа примјењивати предратни или посљедњи попис подијелила је и сам ЦИК. Да је ријеч о покушају преваре или колоквијалним рјечником речено “навлакуше” говори и покушај једног од чланова ЦИК-а да за прошлу сједницу ове институције припреми рецепт и рјешење, предлажући да се о њему гласа иако га други чланови до те сједнице нису ни видјели. Не случајно тај приједлог држао се пријератног пописа становништва.  

Ако у Изборном закону ове земље јасно стоји да се резултати реализују по задњем попису, онда би у сваком случају попис из 2013. године морао бити примијењен, јер се у супротном поставља питање да ли је тај попис уопште био потребан, ако се не може примијенити чак ни за реализацију изборних резултата. Не буде ли се у овој земљи поштовао закон и изборна правила, а пописи радили тек реда ради, онда је сасвим сигурно да још задуго у њој нико неће бити адекватно пописан, него ће цијела земља бити - отписана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.