Задуженост

Мишљење економиста је да је у развијеним економијама, у којима су људи сигурнији у посао и своја примања, сасвим нормално да задуженост расте, јер на тај начин себи могу да приуште неке ствари које нису искључиво егзистенцијалне природе.

Према извјештају Aгенције за банкарство о стању у банкарском систему, за девет мјесеци ове године становништву РС одобрено је више од 1,5 милијарди марака кредита. Задуженост по становнику РС тренутно је мања него на крају 2008. године када је износила 1.488, те на крају прошле године када је била 1.393 марке.

Задуженост по становнику у Србији износи око 719 евра. Просјечна задуженост по глави становника у Хрватској је око 4.000 евра, Словенији 3.570 евра, у Црној Гори 1.500 евра, док Румунија и Бугарска имају 1.200 односно 1.150 евра задужености по глави становника.

У односу на земље у окружењу становници Српске сасвим сигурно су међу најмање, ако не и најмање задуженима. Становници Српске враћају мање дуга него раније, међутим може се рећи да је и то превише у поређењу са просјечним примањима.

Логично је, дакле, да се поставља питање шта је узрок смањења задужености. Да ли је то чињеница да је у банкама у Српској обичним смртницима скоро немогуће доћи и до захтјева за кредит, а камоли до самог кредита или то што становницима РС тај кредит није потребан?

Превисоке камате и пооштравање критеријума за добијање кредита сигурно имају велики утицај на мању задуженост становника РС. Осим тога, дошло је и до пада привредних активности, а самим тим и мање потражње за кредитима.

Опала је и потражња за трајним потрошним добрима, као и стамбена изградња, што је, сасвим сигурно, утицало на смањење задужености.

Ипак, чињеница је да стварно стање у нашој привреди једноставно не дозвољава већу задуженост, а једини начин да се стање поправи да се ствара нова вриједност, повећа извоз и конкурентност домаћих производа на ино-тржиштима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.