За проституцију потребно бар двоје
Готово цијела јавност регистровала је, стидљиво и реаговала, на информацију како ће се у случају Живка Будимира пред Судом БиХ објелоданити прислушкивани разговори осумњиченог с уредником на Федералној телевизији.
Употребу снимака разговора осумњиченог функционера и новинара ФТВ-а у доказном поступку Федерална телевизија оцијенила је као уцјену и притисак на медије и слободу јавног говора од стране правосуђа и "дијела владајуће елите". Тужиоци Олег Чавка и Дијана Кајмаковић тврде како се ради о разговорима који инсинуирају блиске, чак сарадничке односе између Будимира и уредника Авдића, који, како се наводи у њиховом објашњењу, "прелазе сваку границу и имају обиљежја кривичног дјела".
Прислушкивање разговора особе осумњичене за тешка кривична дјела саставни је дио истражног поступка, дозвољена и законом регулисана метода истраге. Претпостављајући како Будимир није разговарао сам са собом, јасно је да је у снимљеним разговорима морао имати саговорнике. Међу њима нашао се и Авдо Авдић.
Стога је силна халабука и реакције повезаних удружења и медија о тобоже уцјени и кршењу права новинарске професије замјена теза и заправо тешка увреда тој истој професији. С обзиром на то како циљ прислушкивања није био новинар ФТВ-а него осумњичени за криминал, по њима испаде како је прислушкивање осумњичених уцјена и притисак на медије и слободу јавног говора!
Класична бх. новинарка прича: Проституисање права на слободу говора и слободе медија њиховим коришћењем и за одбрану права и за одбрану од одговорности. Колико ли су се само пута медији користили истом офуцаном фразом и за много безазленије случајеве. Тужба због очигледне клевете - злоупотреба права, пресуда због намјерно објављених лажи ради наношења штете неистомишљеницима или конкуренцији - злоупотреба права на слободу говора...
На крају су, помињући је и позивајући се на њу због свега и свачега, толико испроституисали слободу говора и медија да обични људи окрећу главу од ње.
Погледа ли се и друга страна приче (опет проституисање, али овога пута правосуђа) бх. пракса нам говори и како се тужилаштво често, у недостатку правих доказа, користи силним овлашћењима у маркетиншке сврхе очекујући утицај јавности на судски процес или за неке друге циљеве.
Колико ли су само неуспјелих и унапријед на пропаст осуђених процеса покренули против политичара? Није ријеткост да објаве пуно име и презиме осумњичене особе и прије него што оптужница у коју ни сами не вјерују стигне на потврду. Није ријеткост ни цурење информација из истрага како би се подстакла јавност на њихову страну. Није ли управо ФТВ често експлоатисала управо такве информације из иних тужилаштава у нашој земљи? Безброј пута, зар не?
Стога је више него битно пресуде у властитој глави, баш као и у збиљи, не доносити без сагледавања свих чињеница са свих укључених страна. Све друго је "проституција". Или слободе медија или овлашћења тужилаца. А за проституцију је, баш као за прислушкивање, потребно "бар" двоје. (Дневник.ба)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
