За кога школујемо медицинаре
Пријем докумената за упис ученика у средње четворогодишње школе почео је јуче широм Српске, а ако је судити према оној народној да се по јутру дан препознаје, нимало оптимистична школска година није пред нама.
Првог дана уписа одликаши су, по обичају, похрлили у медицинске школе и гимназије, гдје су листе за свега неколико часова премашиле уписну квоту, док пријем докумената и данас траје.
Како би уписали неко од ова два занимања многим ђацима није било тешко ни да сат-два прије отварања школе дођу и пред вратима чекају да почне предаја докумената, јер се воде логиком да је, ако поране, већа шанса да ће “упасти” у жељену школу.
Да ђаке и даље привлачи бијели мантил најбоље говори податак да је првог дана у бањалучкој Медицинској школи, гдје је планиран упис 192 ученика, документа на старту предало чак 268 свршених основаца.
То је сценарио који се понавља већ неколико година, док за поједине четворогодишње и трогодишње школе не буде ни десет пријава, што није довољно да се формира одјељење.
Много тога се промијенило посљедњих неколико година, па тако и мотиви многих који уписују медицинску школу.
Нажалост, тај позив постао је синоним за одлазак у иностранство. Протеклих година стотине младића и дјевојака који су завршили нека друга занимања преквалификовали су се и отишли у иностранство да раде као његоватељи за вишеструко веће плате од овдашњих.
Колико су медицински техничари и љекари важан кадар и никад их није довољно увјерили смо за вријеме пандемије вируса корона, када се у Српској тражио медицинар више, међутим ако ђаци бирају медицину како би по завршетку отишли у иностранство, радост нам је кратког даха.
С друге стране, гимназијалци који одустану од факултета, а таквих је сигурно много, као и економски техничари на посао чекају око пет година. Добар избор није ни машински техничар, уколико се не настави школовање, јер на запослење чекају око шест година, али зато угоститељско-кулинарски, зубно-стоматолошки и техничари рачунарства на посао у просјеку чекају око годину дана.
Узимајући све то у обзир, родитељи, који највише утичу на избор занимања, треба да савјетују дјецу да уписују занимања са којима ће моћи да се запосле, да са својих десет прстију издржавају породице и да науче од чега може да се живи, а не како се најбрже стиже на биро за запошљавање.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
