За кафане нема кризе
На списку потреба којих се током кризних времена људи одричу по приоритетима код просјечног становника Републике Српске, генерално Балкана, кафански ужитак и ћаскање са друштвом уз кафу или чашицу ракије међу посљедњим су ставкама тог списка, неријетко чак и послије неких егзистенцијалних потреба.
Под овим дијелом небеског свода кафана је одвајкада имала важну улогу, а такав статус задржала је и данас. Међу зидовима угоститељских објеката неријетко се склапају послови, рађају пријатељства, љубави, слави, али и тугује. Све по жељама и потребама људи.
И управо због те флексибилности и спектра услуга које овдашњем човјеку пружа кафана потпуно је јасно зашто се многи не желе одрећи одласка у ту својеврсну институцију, чак и кад отањи новчаник.
Томе у прилог најбоље свједочи чињеница да је приход угоститеља у Српској прошле године био тежак 64,12 милиона марака, што им је донијело зараду од чак 9,82 милиона КМ. Према статистичким подацима остварени резултат је више него значајан, будући да су хотели, ресторани и кафићи током 2022. године остварили приход од 50,07 милиона КМ, док је добит износила нешто више од седам милиона марака. Годину раније, подаци Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге говоре да су, на основу финансијских извјештаја, угоститељи своју касу напунили са 38,59 милиона марака, остваривши тако добит од 5,84 милиона КМ.
Због рекордне посјећености и раста цијена ове године очекују пазар дебљи и за 30 одсто. Овакви позитивни трендови у пословању угоститељског сектора показују да глобална економска криза на коју нису имуна бројна производна предузећа у Српској и БиХ у великом луку заобилази кафиће и ресторане. Док из индустријских и прехрамбених погона излази све мање робе, јер западно тржиште скраћује наруџбе, код угоститеља се по свему судећи тражио и тражи сто више.
Са другим привредним гранама дијеле исту муку једино када је ријеч о недостатку радне снаге, јер снажнију експанзију сектора успорава управо мањак конобара и кувара на тржишту рада, усљед чега су плате у тој бранши значајно скочиле и увелико премашиле републички просјек. Поједини послодавци су ове године били приморани да уведу нерадну недјељу и колективни годишњи одмор у најударнијим љетним терминима, што је умањило њихову зараду. Да су сви радили у оној мјери у којој и има посла, годишњи биланси би били у још већем плусу. Висока добит ове бранше мотив је грађанима да се баве овим послом, што је видљиво и по броју угоститељских локала који ничу на сваком ћошку. За нашу економију би далеко боље било да отварају предузећа, али кад већ то није могуће, нека бар имамо кафане. Сигурно да ту обарамо европске стандарде.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
