За инспектора закон не важи

Милијана Латиновић

Да закони не важе подједнако за све, потврђује примјер из Котор Вароша гдје дуже од годину еколошки инспектор Петко Чупић узурпира поткровље зграде и мимо сагласности свих станара и без грађевинске дозволе гради просторију за властите потребе.

Планове му нису помрсила ни рјешења колега инспектора према којима је већ одавно требало све да уклони и врати у првобитно стање. Међутим, он за закон и прописе очигледно не мари, па наставља по своме.

Поражавајућа је чињеница што је ријеч о човјеку који би требало да, с обзиром на функцију коју обавља, поштује свако слово закона и онима који то не чине укаже на пропусте, или напише казну. Напротив, бахатим понашањем не само да крши закон, већ блати и професију. И сигурно да ово није усамљен примјер и да је оваквих и сличних “инспектора” много широм Републике Српске.

С обзиром на то колико већ траје сага са еколошким инспектором, а надлежни упркос јасним одредбама закона одлажу оштрије санкције, очигледно је да су на сцени двоструки аршини и да локална инспекција нерадо “удара” на колегу. Јер, да је којим случајем ријеч о “обичном смртнику”, такву ситуацију би ријешили вјероватно док лупиш дланом о длан. А закон је за све исти, или би бар требало да буде.

Крајње је вријеме да се свака установа, институција и предузеће позабаве прво својим кадровима и да из властитих редова отјерају оне који урушавају углед професије и институције у којој су запослени. Превише је незапослених на бироима који једва чекају да добију прилику да раде и са својих десет прстију поштено зараде за кору хљеба.

Много је и младих који су године пробдјели над књигом, нанизали десетке у индексе, а никада, нажалост, нису добили шансу да покажу стечено знање и умијеће, јер су поједине фотеље одавно резервисане за неке подобније. Иако спремни да се ухвате у коштац са изазовима које доноси посао, нису имали избора већ да са кофером у руци срећу потраже у бијелом свијету. Јер тамо у Европи, којој толико трчимо у загрљај, свако непоштовање закона се најозбиљније кажњава, а ми смо очигледно сваким даном корак даље од свега европског и не преостаје нам ништа друго него да пјевушимо Балашевића: “Путуј, Европо, немој више чекати на нас...”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана