За државу, против народа
Одлуком Централне изборне комисије раније ове године поништени су избори у Добоју и Сребреници, а јуче одлуком високог представника БиХ Валентина Инцка поништен је први круг гласања за градоначелника Мостара. Иако, на први поглед, два одвојена случаја, они су у својој суштини веома слични и најбољи су одраз стања у БиХ и степена демократије.
Обје одлуке су по својој природи интервенционистичке, јер је о ријеч о тијелима, законски предвиђеним и наметнутим, који су себи дали за право да у име народа, а све под изговором “за просперитет и боље уређење БиХ”, доносе одлуке како би допринијели демократичности система у БиХ. Тако је основа дјеловања постала “за државу, против народа”.
Ниво демократије у оба ентитета је катастрофалан, од завршетка рата све до данашњих дана не постоји политичка партија или појединац који није користио изборни инжињеринг или неки од провјерених метода изборних превара, а највећи кривац за то је управо међународна заједница која сада покушава да држи лекције и часове о вољи народа и њеном значају. Тако да исправљање криве Дрине и покушај завођења демократских принципа у ова три града/општине представља поспрдно изругивање сваком грађанину у БиХ.
Комплетан изборни процес, од почетка до краја био је толико смушен, неспретан и лош да је било боље да се избори уопште не одрже. Само помјерање избора утицало је на то да многе локалне заједнице у 2021. годину уђу са привременим финансирањем, дакле утицала је на њихово функционисање, а ова о поништавању избора у Сребреници и Мостару на површину је избацила многе мањкавости система у БиХ.
Како то у БиХ врло често бива, сви се питају гдје набавити паре, а на помен пара крене се са пребацивањем надлежности са једне институције на друго. Даље, одјављивање пребивалишта у Сребреници од стране 200 Бошњака показала је да бирачки спискови немају никакве везе са стварним стањем и да су они највећи извор изборних превара.
О случају Мостара је речено и превише и постоји апсолутна сагласност да је град на Неретви и након 12 година без избора остао град случај. Иако је од првог тренутка било јасно да је на дан избора било толико превара да су се и сами организатори истих збунили, међународна заједница и ЦИК су затворили очи и славодобитно прогласили побједу демократије. Та “побједа” је крунисана јучерашњом интервенцијом Валентина Инцка, који на одласку из БиХ остаје упамћен бар по нечему и грађани ће, можда, добити градоначелника којег је изабрао један страни дипломата. Јер, како Мостарци могу знати боље од Аустријанца шта ваља?
Све ово указује, иако сви желе да вјерују и надају се да то није тачно, да су сличности између ова два случаја само плод случајности и да нису резултат исте политике. Сваки покушај стварања БиХ по устројству замишљеном од стране појединаца или мањих група, ову напаћену и дубоку подијељену земљу воде у сукобе. Инцко, као потомак прошлих окупатора, требао је да научи лекције из прошлости. А ЦИК? Исто као и Инцко, без обзира што нису Аустријанци, Мађари или Турци.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
