Вуковци постају прошлост

Анита Јанковић-Речевић

Славном Вуковом дипломом ове године се у Српској окитило далеко мање ученика него претходних година, а књижица испуњена самим петицама ђацима је престала бити важна.

Педагошки стручњаци истичу да дјеца све више губе амбицију и потцјењују знање, па је у школским клупама сваким даном све мање оних који су спремни да загрију столицу и оките се титулом изузетног ђака. Зашто дјеца мање уче и ноншалантније се односе према школским обавезама, питање је које сви треба себи да поставимо, јер без образоване омладине ова земља нема бог зна каквих изгледа за будућност. Ипак, можда дјеци не треба ни замјерити, јер велики број њих поучен искуствима својих родитеља, који су на факултетима остављали године уложеног труда и одрицали се свега и свачега зарад дипломе, данас обављају трећеразредне послове да би их прехранили.

Најмлађи јасно виде да је много високообразованих међу њиховим рођацима, кумовима и комшијама који раде за мизерне плате, неријетко и по 10, 12 сати на дан, без пријаве и радничких права, за разлику од бауштелаца, који су се за занатом отиснули у Њемачку и друге западне земље, па сада олако граде виле и возе бијесне аутомобиле. Вођени том логиком, разумљиви су разлози због којих им школа постаје омражена и што је све мање оних који су спремни да се боре за Вукову диплому, повељу ђачке изузетности.

С труге стране, чињеница да је у свједочанствима све мање петица буди наду да се посрнули образовни систем полако диже на ноге, јер су бројни стручњаци годинама упозоравали на хиперпродукцију вуковаца. Поремећен систем вриједности који је владао посљедњих година и у којем су многим одликашима закључиване петице само да би били вуковци, озбиљно је пријетио да уништи образовање, јер су најбоље оцијене неријетко биле само мртав број на папиру. У неким школама петице су се добијале без икаквог критеријума, гдје је од знања било битније ко су родитељи ученика.

Постојање високих критеријума свакако је обавеза школства, али политичари који нам свакодневно кроје судбину требало би да се позабаве немотивисаним ђацима и кроз примјере им покажу да знање и образовање вриједи. Треба да им објасне да се труд у школској клипу и те како може испатили и наплатити у радном вијеку. То се може постићи само стварањем већег броја радних мјеста, уређењем радничких права и укидањем рада на црно, а како сада ствари стоје, најмлађи ће још дуго избјегавати да загрију столицу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана