Вукановић vs Вучуревић
Врхунац непрофесионализма или кулминација октобарских избора - питање је сад. Овако Требињци гледају на дуел који су, све су прилике, тек започели градоначелник Требиња Славко Вучуревић и несуђени градоначелник, поново новинар, Небојша Вукановић.
Вукановић је јединствен примјер у Републици Српској, рекли би "два у једном" и новинара и политичара. Aко то није сукоб интереса, онда, барем ћете признати, није баш етично...
Послије неуспјеле битке за градоначелника Требиња у октобру прошле године, мало новинар, мало политичар Вукановић неуспјешно покушава да балансира између двије професије, које саме себе искључују!
Сукобљавање са својим политичким противницима, у овом случају кандидатом коалиције "Заједно за Требиње" Славком Вучуревићем на протеклим изборима, из политичке арене Вукановић је пренио на медијску сцену.
Сви у Требињу се сјећају колико је у кампањи пало тешких ријечи са стране сваког кандидата, али посебно између Вучуревића и Вукановића. Онда је Вучуревић побиједио и постао градоначелник. Вукановић је изгубио и одледио новинарски статус.
И све је остало исто, само су улоге промијењене. Новинар/политичар Вукановић под окриљем слободе медија, иза које у друштвима у транзицији свашта може да стане, наставио је борбу са својим противкандидатом на изборима.
У тој борби он не користи новинарски језик и новинарске стандарде, не поставља новинарска питања... он једноставно, као што је чинио у предизборној кампањи, укршта различите политичке ставове, напада, вријеђа... само овога пута у улози новинара, а не противкандидата.
Зна ли Небојша Вукановић разлику између новинарства и политике? Да ли зна да не може истовремено као новинар да буде политичар и обрнуто? Због чега професија дозвољава да јој овим преседаном прави штету и руши правила игре?
Кандидат Вукановић очигледно не може да се помири са изборним поразом, па новинар Вукановић новоизабраног градоначелника не пита, не покушава да сазна, не слуша... него оптужује, насрће, напада... До кулминације је дошло када је Вучуревић на прес-конференцији бацио диктафон.
И гдје је онда истина? Не би се рекло да је негдје између.
Истина је бритка и може бити само једна.
У најмању руку није морално да новинар мало буде новинар, а мало политичар. Није морално да се противкандидат крије иза професије и слободе медија и постизборно се обрачунава са противкандидатом. A управо то чини Вукановић.
Умјесто као новинар (када је већ поново то постао) Вукановић се понаша као острашћени поражени политичар. И јасно доказује да је то што он ради злоупотреба и професије и слободе медија. Aли, богами, и да смо сви скупа далеко од демократије и стандарда демократског друштва.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
