Врзино коло
Сулудо је да девет ресора у оквиру Савјета министара БиХ на трошкове службених путовања искешира више од 6,2 милиона марака, колико је то било лани, када је на снази била одлука о привременом финансирању, јер је буџет за 2019. усвојен тек пред крај године.
Када се већ троше милиони марака на службена путовања, једина логична ствар коју би министри, замјеници министара и остали службеници из институција БиХ требало да ураде јесте да направе план путовања или да бар напишу конкретан разлог за толике пређене километре.
Неки од њих нису се удостојили чак ни то да ураде, па су у налозима са путовања по иностранству писали тек штуре фразе типа “састанак” или “службено”, па грађани могу само да нагађају због чега су заиста частили службенике за толика путешествија по бијелом свијету, што је довољан разлог да ревизори посумњају и одговорнима дају најгоре оцјене.
Јер заиста, зашто би Министарство одбране БиХ више трошило на путовања од, рецимо, Министарства иностраних послова, коме је то у опису посла? И зар је баш Министарство одбране морало да присуствује некој тамо конференцији у Абу Дабију.
Неспорно да је важна, али бар нас је пандемија научила да се неким семинарима, едукацијама, па и званичним састанцима и конференцијама може присуствовати онлајн.
Замислите ту уштеду када би сви на нивоу БиХ, годишње два или три пута, путем “скајпа” присуствовали неком догађају, па то помножити са бројем министарстава и институција и ето неколико милиона. Али зашто би се неко одрекао дневнице?
Пошто се врзино коло трошења институција БиХ на гориво не распетљава из године у годину, требало би увести бар неке стандарде. На примјер, колико се годишње километара може прећи ако се иде ван земље, колико се горива смије потрошити или, једноставније, колико пута се може негдје путовати. Наравно, уз “онлајн путовања” као опцију која не смије бити занемарена.
А кад се већ мора, након сваког путовања би сви требало да направе извјештај радног назива “шта сам конкретно научио/донио/остварио и која стечена искуства и знања ћу да примијеним на свом радном мјесту”.
Док се не утврде сви ти критеријуми, по свему судећи, ревизори ће се начитати копипејст фраза од једне ријечи и то ће министри сматрати за “довољно”.
Можда уз “састанак” или “службено” приложе и селфи са Ајфеловог торња, чисто да не буде баш штуро. Јер ипак је то народни новац.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
