Врзино коло

И једни и други упорно тјерају воду на свој млин, иако би далеко исплативије било када би се удруженим снагама стремили ка развоју.

Прерађивачка сезона полако се захуктава јер стиже прво овосезонско воће и поврће за прераду које ће у виду компота, џемова и разних салата завршити на страном тржишту. Међутим, по свему судећи добри пословни резултати ће изостати јер је епидемија вируса корона и овој индустрији задала проблеме којих није мањкало ни у ранијим годинама.

Сезона је почела откупом и прерадом јагоде, а челници прерађивачких предузећа већ се хватају за главу због недостатка сировине и неколико пута више откупне цијене. Процјењују да на тржишту неће бити ни довољно корнишона, али и другог поврћа за прераду због чега ће примијенити рецепт из претходних година и по сировину се упутити у сусједну Србију, или друге оближње земље како би успјели испунити годишњу план производње и маркетима испоручити довољно робе. И тај увоз је управо главни камен спотицања добре сарадње  домаћих прерађивача и пољопривредника. 

Док се прерађивачи жале на мањак сировине, с друге стране, готово да нема сезоне у којој пољопривредници тврде да су бацили тоне пристиглог поврћа јер нису имали коме да га продају. Повртари из Семберије и Лијевча поља годинама тврде да могу произвести довољне количине кромпира, лука, паприка, парадајза, купуса, краставаца за домаће купце, те да нема потребе да се ти производе увозе у енормним количинама. Много пута до сада су  тражили да се заштити њихова производња бар током сезоне јер нису у могућности да се носе са конкуренцијом страних пороизвођача. 

Поставља се питање зашто се поврће за прераду увози, ако се домаће баца на отпад? Да ли паприке и парадајз из увоза могу бити толико јефтинији од домаћих да се прерађивачима исплати да плаћају транспорт, царину и све друге дажбине? И зашто домаћи произвођачи не спусте цијену поврћа како не би морали бацити тоне својих производа на крају сезоне?

Могуће је да и једни и други говоре истину, али морају признати да је ситуација поприлично збуњујућа и не логична, те осликава недостатак квалитетних идеја и рјешења за пословни напредак који упорно изостаје упркос потенцијалима које Српска има.

Потрошачке трендове диктирамо сами и кривицу за енорман увоз хране сносе сви у лацу, почевши од произвођача, прерађивача, до купаца. Предност домаћим производима морамо дати сви јер ћемо у супротном и даље тапкати у мјесту, што никоме не иде наруку. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.