Врућина (ни)је иста за све
Запослени у појединим судовима и тужилаштвима у Бањалуци пуштени су јуче кући два сата прије истека радног времена због "отежаних" услова рада проузрокованих тропским врућинама које су ових дана захватиле РС.
Понашајући се као да немају на хиљаде тужби и жалби по ладицама које годинама скупљају прашину и чекају дан када ће бити пресуђене - шефови су одлучили и заједно са секретарицама, дактилографима, судијама, тужиоцима и адвокатима дали петама вјетра и истрчали из канцеларија, јер, у граду је вруће. А ко год је бар једном крочио у правосудне зграде или макар прошао поред њих, опазио је да запослени уживају сав комфор и удобност. Канцеларије су махом климатизоване, па се намеће логично питање какви су то "отежани" услови на отприлике 19 степени, на колико климе расхладе?
А расхлађене просторије нису једине предности државног посла за многе раднике. Ту су редовна плата, слободни дани, разни бонуси и бенефиције, које већина оних који нису имали ту срећу да раде у државним службама могу само да сањају.
И кад се све то сабере и одузме, није ни чудо што смо земља администрације у којој дијете чим заплаче пожели на државне јасле. Све је то, изгледа, мало шефовима судова и тужилаштава па су одлучили да своју бахатост изједначе са температурама.
Док они могу како хоће, а изгледа и докле хоће, радници у приватном сектору Бога моле само да раде. Ма колико им сметали киша, град, снијег и тропске врућине, они немају право на жалбу, а ако се и пожале зна се шта им сљедује - слободно мјесто на евиденцији Завода за запошљавање.
Тако да на крају неће ни разматрати опцију да одустану, јер, радити се мора.
Грађевинци, пекари, месари, путари, роштиљ мајстори, возачи и трговци јуче су се знојили и падали у несвијест радећи на тропским врелинама по осам, десет, 12 сати ни не рачунајући да ће их неко питати имају ли снаге и могу ли издржати.
Треба неко у овој земљи радити, напунити буџет и зарадити плате онима који не желе да раде у климатизованим просторијама "јер је напољу превруће".
На двоструке аршине смо већ навикли, па и на претјеривање тамо гдје заиста нема потребе. Али неке ствари прелазе границе здравог разума.
И зато предлажем да поједини државни службеници бар на један дан замијене радна мјеста за стварним раницима чији зној ових дана пара ваздух. Можда се тако и они озноје и поштено зараде своје високе плате. А можда и схвате колико су сретни што раде у условима више него достојним човјека, па у неком наредном љетном периоду успијемо добити информацију или завршити неки посао у суду и послије два сата поподне.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
