Вртоглаве зараде
Информација о енормно високој заради појединих финансијских стручњака у Српској у главама већине домаћих радника одјекнула је као права бомба.
Чињеница да је један Бањалучанин у сектору финансија лани за само један мјесец зарадио готово пола милиона марака, које највећи број радника не може зарадити ни за цијели радни вијек, на граници је скандала. Не толико због висине саме зараде или, не дај боже, зависти, колико због шока и невјерице да код нас постоје људи који зарађују толику суму новца. И то на нашем подручју гдје се бреме сиромаштва натоварило на нејака леђа грађана прије двије и по деценије и још нема намјеру да попусти. Или ипак има, јер овај срећник прошле године није био усамљен.
Вртоглаво висока зарада слила се у још неколико буђелара. Астрономским примањима може се похвалити још један Бањалучанин који је, такође, у области финансијског сектора зарадио невјероватних 459.390 марака.
Преостала три најбоље плаћена радника у Српској, бар према статистици Пореске управе РС, и те како каскају за наведеним рекордерима. С обзиром на то да је новчаник трећег на листи најплаћенијих радника за само један мјесец отежао, за обичне смртнике недостижних, 61.514 марака. Гле чуда, и ту се ради о Бањалучанину који се бави изнајмљивањем некретнина, а с њим у коло могу још двојица његових суграђана који су своје знање, вјештине и радне способности за мјесец наплати 54.783 КМ.
Ови подаци показују да неколико фирми у приватном власништву биљежи завидне пословне резултате, чим имају толико новца да исплате својим запосленима. Вјероватно ти пословни резултати и јесу производ успјешног менаџмента и стручног кадра, па је више него оправдано што су дио добити уступили најбољим и најзаслужнијим радницима.
Бенефит високих примања огледа се и у чињеници да су послодавци за астрономске зараде морали исплатити и велике суме новца фондовима пензијског и здравственог осигурања, чиме је обезбијеђено на стотине пензија.
Оно што је такође добро када су у питању ове позамашне зараде је то што долазе из приватног сектора, а не јавног. Било би више него неморално да се зарада од неколико десетина хиљада марака слила на рачун неког директора јавног предузећа или челника појединих државних институција, поготово у времену економског посрнућа земље.
Међутим, не треба да заборавимо да велики дио становништва Српске, нажалост, једва спаја крај с крајем и да борба за пуко преживљавање траје из мјесеца у мјесец. Проблем је што многи од њих поштеним радом не могу сваког мјесеца зарадити бар неколико хиљада марака, којима би били више него задовољни. Али, да ли ће се то и када десити, засигурно не знају ни пророчице свијетле будућности. Остаје само нада да ће једног дана “сванути” и нама, обичним смртницима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
