Вртлог илузија
Дејтонским мировним споразумом стављена је тачка на сурови рат на овом дијелу Балкана. Сукоб који је однио на хиљаде и хиљаде недужних живота, који је завио у црно превише породица на свим странама у овој земљи, који је, због нечијих сулудих политичких идеја деведесетих година, па и раније, заувијек обиљежио народ на овим просторима.
И зато свако онај ко се усуди да каже да је тај Дејтон луђачка кошуља ове БиХ, сасвим довољно говори о себи, својим жељама, визијама, погледима. О томе да ли му је дражи мир и уставни оквир у којем се, уз здрав разум, може напредовати или да оживе крваве слике с краја прошлог вијека.
Дејтонски споразум је темељ на којем почива БиХ. Дејтонски споразум јесте у протеклим годинама мијењан домаћим и страним “аминовањима”, али је и даље његова основа иста, а то је да је тог дана, када је потписан споразум, БиХ земља коју чине два ентитета - Република Српска и ФБиХ и да су у њој три конститутивна народа - Срби, Бошњаци и Хрвати.
И стварно је невјероватно да данас, готово три деценије касније, многи још то нису схватили или намјерно, свјесно игноришу ту чињеницу, а све да би у миру, можда чак и “продајом” истог, покушали да остваре све оно што им није у рату пошло за руком. А то је тек сулудо.
Ко може да напада нешто што је зауставило крвопролиће? Чак и ријечима призивати неко ново звецкање оружјем? Ко нормалан може имати поглед на будућност кроз такве наочаре?
БиХ није једноставна земља. Прекомпликована је, али све је лакше када има воље да се заједнички иде напријед, зарад свих оних који су и данас вјерују да под овим дијелом неба има неке будућности. Који не желе да став кључ у браву огњишта и препусте их коровима и зубу времена. Али, у БиХ никада, од Дејтона, није било лако.
Стални су напади на њене темеље. Некада се чини да је на сцени такмичење неких домаћих и страних, такозваних званичника и изасланика, у томе ко ће и на који начин јаче пољуљати БиХ, а онда за све окривити неке друге.
И то је оно што је највише урушава јер све док сви не буду свјесни тога да је потребно да сва три конститутивна народа, уз оне који се не изјашњавају тако, буду једнаки. Сваки покушај доминације не може проћи. Може, али то је превисока цијена. Дејтон је једини оквир који ова земља у овом тренутку има. И то је треба да буде испоштовано и поштовано на сваком кораку унутар ње, али и када се о БиХ прича изван њених граница. Све друге илузије и паралелни свјетови су, док другог заједничког договора не буде, само потпиривање ватре, а многи ће посегнути за тим јер су пред нама још једни избори. Али, ма колико била јака жеља за останком на злата вриједним функцијама, мир, а уз њега и напредак уз поштовање првих, других, трећих и осталих, су најзлатнији.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
