Вртлог безумља

Вељко Зељковић

Све више грађана, поготово оних у Европи, има све учесталије егзистенцијалне главобоље како преживјети наметнуто изрежирану солидарност, те геополитичке, новохладноратовске и “гладноратовске” игре.

 И док глобално село гори, свјетске бирократе - они који одлучују о судбини својих кметова који имају слободу само на папиру, својим све похлепнијим и неразумнијим потезима настављају са дестабилизацијом досадашњег свјетског поретка, али и привредних токова, због чега би свијет могао упасти у велико живо блато сецесије из којег ће тешко изаћи. 

Многи чак сматрају како ће бити добро да нас само она погоди, јер на глобалном хоризонту већ се наслућују много опаснији и разорнији олујни облаци који пријете да новчанице због све веће инфлације и раста цијена, претворе у безвриједни папир којим ће се моћи потпалити само ватра.

Најгоре у свему овоме јесте то што је као приоритет постављена политика, а не економија и општа добробит људи. Умјесто тога, ситуација око Украјине се користи за креирање савршене олује која би требало да збрише Русију. Како ствари стоје, прије ће нестати средња класа у Европи, у којој би чак и туширање и вожња аутомобилом могло постати луксуз. Што би се рекло, “ко преживи, причаће”.

У овај вртлог увлаче се и оне мање земље које покушавају остати неутралне и оно што тренутно некако највише забрињава јесте то што све почиње да личи на период пред избијање Првог свјетског рата. НАТО своје снаге у Европи повећава за десет пута, Русија се проглашава за највећег непријатеља, а Кина наредним. И тако стоји у званичним документима ове војне организације. Све ове “стратешке” одлуке доносе се у Вашингтону и Лондону, који из безбједне удаљености посматрају све већу европску агонију, која пријети да прерасте у фаустовску трагедију.

Умјесто стабилизације економских (не)прилика, наставља се с доношењем неразумних политичких одлука. То што литар горива кошта скоро као и литар јестивог уља - није битно. А зашто и би када велике нафтне компаније остварују екстра профите.

Још лицемјерније јесте то што Европа сада тражи помоћ од Ирана, Еквадора и Либије, земаља које се годинама уназад налазе на њеним црним листама. 

У ком правцу све ово иде најбоље се може видјети из тога што БРИКС полако постаје све озбиљнији “противник” моћном економском савезу Г7. Уколико се њему прикључи и Иран, али и Аргентина, настаће моћна економска организација која ће без проблема парирати Г7. У том сендвичу, Европа ће опет бити само колатерална штета. Наравно и Украјина. Нажалост, док је разних Бореља и њему сличних, који су попут лутака на канапу западне дубоке државе, Европа нема нимало свијетлу будућност.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана