Вртићка сага

Анита Јанковић Речевић
Вртићка сага

Сага у вези са радом бањалучких јавних вртића трајала је тек један дан. Упркос томе реакције и коментари родитеља не јењавају, јер их је чак и дјелимичан, краткотрајан генерални штрајк избацио из колосијека.

Највише их је погодило и наљутило што су у сриједу вече, напрасно иза 20 часова доведени пред свршен чин. Маме и тате вртићке дјеце то вече били су више него избезумљени, јер су из медији сазнали да вртићи у четвртак ујутро неће радити. Они који нису имали бака и дека сервис имали су огроман проблем, јер кога да нађу у то доба да чува дијете. Да ствар буде гора, бројни родитељи нису ни чули вијест да радници бањалучког Центра за предшколско васпитање и образовање ступају у генерални штрајк па су у четвртак ујутро заједно са дјететом пољубили врата. Да и не спомињем излуђивање опречним информацијама које су се појавиле у сриједу вече. Док је синдикална организација тврдила да вртићи у четвртак неће радити, руководство Центра позивало је родитеље да доведу малишане, јер је штрајк незаконит и њихова врата биће отворена за сву дјецу.

Да ли су се они који су организовали штрајк и одлуку о њему донијели касно увече само на секунд замислили како ће се осјећати родитељ који у наручју са малим дјететом пољуби врата вртића, а за пола сата мора на посао? Да је одлука била сувисла јасно је из чињенице да више од половине васпитача није хтјело да стане иза идеје штрајка, јер од 30 вртића који дјелују у склопу Центра за предшколско у четвртак је било затворено њих 14.

Кад већ нису били јединствени, питање је зашто су синдикалци кренули у штрајк без подршке свих радника. Нарочито је спорно што су тврдили да имају подршку родитеља, а глас ниједног од тих родитеља није се чуо у јавности. А баш би било лијепо чути размишљање родитеља који подржава штрајк у недоба. То мора да је неки родитељ који или не ради, или има око себе чергу родбине, бака, дека, пријатеља који у сваком моменту могу да припазе дијете. Јер маме и тате који немају личне бебиситерке и којима је вртић насушна потреба сигурно нису потписници такве идеје.

Није спорна борба радника Центра за већа примања, нарочито у вријеме глобалне кризе и инфлације која гута новац. Али је спорно да пет до 12 буде донесена одлука погубна по хиљаде људи. Мањина је опет себи дала за право да одлучује у име већине. Борећи се за своја права погазили су права родитеља, који, док су дјеца у вртићу, раде да преживе. Нико не оставља дијете у вртићу из објести, већ ради морања.

Огромну кривицу због ситуације која је задесила родитеље имају и градске власти, које прстом нису мрднуле да удовоље захтјевима штрајкача, док се пријетње нису обистиниле. Ако су у четвртак увече могли пристати да им исплате тражено повећање плате од 50 КМ, могли су то урадити 24 сата раније и поштедјети и дјецу и родитеље цјелокупног курцшлуса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана