Вршњачко насиље
Вршњачко насиље, вербално или физичко, све је чешће у школским двориштима и на улицама РС, а већина дјеце из страха да не буду мета нових напада школских колега ћути и трпи.
Међутим, поставља се питање како такво ћутање утиче на дјецу, какве посљедице оставља на њих и треба ли да се родитељи забрину ако им дијете саопшти да је добило од школског друга "једну иза ушију".
У оваквим ситуацијама проблем настаје јер највећи број одраслих насиље међу вршњацима доживљава као "дјечије зачкољице" које су краткотрајног даха.
У највећем броју случајева кривицу за вршњачко насиље сносимо ми, одрасли, јер се према таквим проблемима често односимо као да су дио одрастања које смо сви прошли и сматрамо да ће се све разријешити само од себе. Посебна кривица је на оним родитељима који дјецу постичу да "обавезно узврате шамаром дјетету које их гурне или мрко погледа".
Све то доводи до озбиљних ситуација што потврђује и најновији случај у којем је пет малољетница брутално претукло и на најсвирепији начин понизило 14-годишњу дјевојчицу из Бањалуке. Овај озбиљни физички сукоб у којем је због "љубавних зачкољица" ученица деветог разреда шутирана ногама, ударана шакама и натјерана да љуби ципеле насилницима показује да ствари измичу контроли. Овај случај је аларм да се о вршњачком насиљу мора говорити на сав глас, чак и у ситуацијама најбаналнијег вербалног напада.
Стручњаци сматрају да учестали напади на дјецу могу довести до озбиљних поремећаја у друштву јер насиље у периоду одрастања од дјетета насилника прави конфликтну одраслу особу која касније малтретира сопствену породицу и све око себе. С друге стране, дијете жртва израста у бојажљиву, неповјерљиву и несигурну особу.
Како се такве ствари не би десиле у будућности, цијело друштво почевши од породице, вртића, школа, па све до социјалних установа мора се ухватити у коштац с овим проблемом.
Родитељи од најранијег узраста дјецу треба да уче да за насиље не постоји оправдан разлог, чак и у ситуацијама ако неко "заслужи" грубу ријеч или много више. Ударити неког само је одраз наше некултуре и девијантног понашања.
С друге стране, на институцијама у Српској је да константно покрећу причу о овом проблему и проналазе адекватне казне за починиоце јер се само од себе ништа неће ријешити.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
