Вријеме трендова
Друштвене мреже донијеле су низ предности и мана овом друштву, али посљедњих дана прошле и првих дана ове године уочљиво је да се природне катастрофе и трагедије у облачићима, шеровима, лајковима и другим чарима интернета и социјалних мрежа више претварају у трендове. Тако умјесто оне патријарха Павла: “Будимо људи”, данас је важније: “Будимо у тренду”.
Док је Костајница такође много страдала, многи у РС су дијелили слике само Петриње и давали подршку Хрватској. Јер је популарно. Док су код нас отворени бројни хуманитарни бројеви за помоћ сиромашнима и у лијечењу, многи су дијелили само број за помоћ Хрватској. Опет, јер је популарно. Многима је проблем што затварају очи и ћуте на трагедије око себе и у свом па самим тим то не коментаришу ни на друштвеним мрежама, али зарад неколико лајкова окачиће и француску заставу на профилну слику у знак солидарности.
Опције дијељења различитих објава, хештегова, свиђања и реаговања створене су да би одређени догађаји, дешавања или битне теме били видљивији и изазвали већу реакцију људи. Међутим, код нас се раширило мишљење да подјелом слике, стављањем француске заставе или других феномена који су били видљиви посљедњих година, постајемо бољи и већи људи те велики хуманитарци.
Трагичан земљотрес у Петрињи посљедњих дана 2020. и трагична смрт осморо младих људи у Посушју те убиство младића у Бањалуци првог дана 2021. године посљедњи су у низу догађаја којим су бројни корисници жељели да се промовишу, да из топлине свог дома, само благим помјерањем прста помогну страдалима у земљотресу или да дају допринос дану жалости. Међутим, код свих оваквих и сличних догађаја примјетан је један феномен, а то је да поједини тужне прилике покушавају да користе да би прокламовали идеју Југославије. И то је оно због чега је сва прича о доброти и хуманости само параван.
Довели смо се у ситуацију да се одушевљавамо када видимо солидарност, људскост и међусобну помоћ и не знајући гдје то одушевљење да усмјере, појединци напрасно ускликну: “Југославија! Братство и јединство!”. Као да никада нисмо ратовали. Као да не би било природних катастрофа, трагедија и убистава ако би опет била заједничка држава.
Није циљ овог писања да се критикује било ко ко жели да пружи подршку било коме на свијету, али је важно да у свим својим поступцима останемо људи, будемо досљедни, а не лицемјерни. Није могуће извагати чија је мука већа, да ли оног којем је земљотрес срушио кућу или оног који већ 30 година живи на улици и храни се у јавној кухињи. И баш због тога је важно да не будемо селективни у својим објавама.
Умјесто што се јавности на друштвеним мрежама желимо показати као велики добротвори, требало би више сами себи да покажемо и да се научимо да будемо људи. Ако помажемо, то радимо због себе. Чак иако сте “у тренду”, не треба заборавити библијску: Нека не зна љевица шта чини десница”. А о пропагирању политичких идеологија кроз хуманитарне објаве... То раде Американци.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
