Вријеме паклених возача
Иако је у посљедње вријеме одузимање аутомобила бахатим возачима постало правило, а не изузетак, на путевима је и даље све више “камиказа” које јурцају, с дебелим прекршајним досијеом пуним неплаћених казни, угрожавајући и себе и друге.
Нажалост, ни оштре казне ни одузимање лименог љубимца многе не спречава да поново сједну за волан, па чак и да пијани ко летва јуре попут Шумахера, не марећи што ће у казнену књижицу уписати још једну рецку и, што је још поразније, не мислећи да могу цијеле породице завити у црно.
Колико далеко безобразлук појединих иде, говори податак да је возач из Српца и поред четвороцифреног дуга за саобраћајне прекршаје од близу 6.000 КМ сјео за волан и тешко пијан отиснуо се друмом. Овај бахати возач “закуцао” је алко-тестер чак на три промила, а код себе није имао ни возачку нити му је аутомобил био регистрован. Права је срећа да га је полиција зауставила на вријеме, јер са том количином алкохола у крви, сигурно неспособан да вози, могао је да убије неког и да се тога чак и не сјећа. Ово је само још један доказ да није ријеткост да управо највећи дужници за саобраћајне казне праве најгоре прекршаје и да им одузимање возила не представља никакав проблем. Зато се неизбјежно поставља питање да ли је код нас закон довољно оштар када је ријеч о безобзирним возачима, те да ли је потребно такве “понављаче” умјесто у потрагу за новим аутомобилом слати иза решетака. Осим тога, требало би да се запитамо какви смо то ми (не)људи постали? Каква нам је то свијест кад с дебелим досијеом прекршаја, од којих је скоро сваки почињени могао да неког завије у црно, опет сједамо за волан те пијани јурцамо с папучицом гаса “у поду” не марећи за друге. Наравно, ми нисмо једини који имају ове проблеме, слично се дешава и у окружењу, али БиХ је једна од ријетких земаља гдје возачи дугују чак близу 73 милиона марака за казне.
Док поштени возачи страхују од радара и камера које су начичкане на сваком ћошку те уредно плаћају и најмање прекорачење брзине те тако пуне буџет, бахати на друму углавном остају некажњени.
Стручњаци ово “правдају” чињеницом да су многи безобразници за воланом нашли начине како да заобиђу институције и законе те да не плаћају казне. Ти возачи који дугују по десетине хиљада марака обично немају ништа од имовине на своје име. Међутим, намеће се питање какве су то институције које дозволе да износи дуговања појединаца достигну баснословне бројеве. Ко има дуга за казне којим се може купити кућа, свакако није примјер сигурног возача, већ темпирана бомба на цести. Како схватити чињеницу да казне бахатих возача остају само мртво слово на папиру, док су некима због дуга за неплаћену РТВ таксу узимали и прасе са софре. Све се може кад се хоће, али изгледа да је код нас ово вријеме паклених возача!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
