Вријеме не лијечи све
Иако је рат на овим просторима завршен прије четврт вијека, још има доста ствари које нас свако мало враћају у те крваве дане, а једна је посебно болна. То је чињеница да се многе породице надају да ће коначно пронаћи посмртне остатке најмилијих које је судбина “прогутала” почетком кобних деведесетих година.
Процес тражења несталих и равноправног процесуирања одговорних за зла која су се одиграла на подручју БиХ, ни до данас, нису на задовољавајућем нивоу. Правда чека на обје адресе, а вријеме немилосрдно узима свој данак. Не чека. Не жели и не може. Тако је било свих ових година које су остале иза нас, тако ће и бити, али нико сада не може да каже да ли ће бити пронађени и идентификовани сви посмртни остаци.
На хиљаде особа још има статус несталих. Многе мајке још не знају ништа о својим мужевима, синовима, кћеркама. Они који су тада били дјеца, а данас одрасли људи не знају ништа о очевима, стричевима, ујацима, дједовима... И тај круг незнања се недопустиво дуго врти.
Добар дио кривице због оваквог стања треба тражити на адреси Института за нестала лица БиХ, на који годинама прстом упиру и траже одговоре они који окупљају чланове породица којима се најдражи никада нису вратили и о којима не знају ништа, само да више нису међу живима.
Потрага за несталима је тежак посао. Претежак, али ако постоји воља може се доста тога. Извјесно је да у протеклим годинама није било довољно воље за ту работу и то посебно када је, како тврде из републичких организација, потрага за онима који су били српске националности.
Жртва је жртва, ту не треба да буде подјела. Плач и туга су исти, без обзира како се људи изјашњавали, али исто тако и правда мора бити једнака за све. Нема селекције, али код нас је била и још је ту, и зато махом имамо ово што имамо на терену.
То је да вријеме води у трци. То је да је многе стигла њихова судбина прије него што су сазнали шта се десило њиховим најмилијима. Прије него што су пронађени њихови посмртни остаци. Прије него што су их сахранили. Прије него што су успјели да им на гробовима донесу цвијеће, запале свијеће.
Вријеме, ипак, још има, али се мора брзо дјеловати. За губљење нема више ни секунде, под условом да се заиста жели ставити тачка на ово поглавље и пронаћи што више несталих особа.
Нова прилика да се укаже на све потешкоће и опструкције је сутра, за када је заказан састанак представника породица несталих особа са онима који су надлежни за ову област на нивоу БиХ и Српске. Тада се мора подвући црта и јасно рећи, без умотавања у лепше целофане, докле смо стигли и како треба да идемо напријед. Тапкања у мјесту не долазе у обзир.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
